Употреба речи поклопи у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Не дај! А држи!« Оно се јадно препаде и приби уз онај пањ. Утом прискочи онај с гуњцем, те га поклопи и ухвати. Добро га стеже да му се како не отме.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза Не знам колико смо ћутали. Онда Ђорђе прво обриса око, и поузда

Црњански, Милош - Сеобе 2

је, из Беча, гласило да је забрањено носити мртваца, кроз варош, у откривеном сандуку, и да мртвачки сандук има да се поклопи и закује, чим погреб пође из куће. Гроф је, међутим, рекао да се не сме спустити заклопљен у земљу.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Јесте ли нашли нешто горе око бункера? Отпадник! Кад је први пут чуо за то своје ново име, Мулић се поклопи као под пљуском. Па и шта је друго него отпадник кад се одрекао свога лијепог калајџијског заната.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— ’Ће иде? — промуца он. Па готово бежећи, натрашке изиђе из собе и завуче се под амбар у башту. Завуче се и поклопи ничке к’о нека клада. Пред очима, у глави, снази, као да беше нешто тамно, тешко и гломазно.

Цвета је већ знала, и обамре. — У-у-ух! — стресе се она и поклопи се ничке на земљу. ... „Хеј Стојане! Чуј, Стојан пева!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

и испекао кокош, па сјео да једе, а у тај час рупи кум његов на врата, а он онда брже боље метне кокош па погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Застадосмо да људи предахну. Звезде се изгубише и потпуна тама поклопи земљу. Напрежем очи да бих разазнао пут. Почео сам бивати неспокојан, јер никако не наилазимо на једно гумасто дрво

Млада девојка као да се прену. Преко њеног лица прелете сенка, оно се скупи а душу као да поклопи тежак оклоп. Као из каквога бездана, проговори промењеним гласом: — Била сам... Нека је бар он поред нас.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

што се онако спотиче?... Дете шмугну кроз вратнице. — Тето... гле како се онај спотиче! Ха — ха — ха... Тета јој поклопи руком уста, а главу носи све за оним смешним младићем, као што Коса неки пут прати очима занимљиву сцену на улици,

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

и испекао кокош, па сјео да једе, а у тај час рупи кум његов на врата, а он онда брже боље метне кокош на погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” После мало изађе он на поље, па преко онога госпоскога одела обуче своје старе сиромашке хаљине и поклопи се шеширом па уђе у ону собу где је било весеље и стане за врата.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А потом да се поклопи игуману до земље. Онда нека приклања игуману главу своју откривену, а игуман часним крстом знаменујући га, нека овако

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Напуните молим Вас, ову посуду оксиженом!“ Масело напуни ту посуду до горе водом, поклопи је стакленом плочицом, обрну је и стави је, у том положају, у једно корито напуњено водом.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

гимназије: кад сретнем удудученог полицајца (поготово ако има црне узгор уфркане брчиће), зажелим му да га с прозора поклопи лонац с геранијима, да му се сручи на главу шерпа пуна врхња, или да му се деси ма шта такво из соммедиа делл' арте.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

уме час да укрсти два рашчлањавања, метричко и језичко, што увећава ритмичкоинтонациону напетост, час да их међусобно поклопи, што напетост смањује, ми пре Дучића нисмо имали, а тешко да му је у томе раван и било који каснији.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Двојица се дигоше. Магла се наново навуче и у овој шумовитој јарузи као да нас поклопи тама. Иако је било свеже, зној је капао са мога чела. Скидох шлем. — Је ли далеко одавде јуришна чета?

Да бих их извукао, причао сам им како се Арлета уплашила што је остала са мном усамљена. Арлета поклопи моја уста својом руком. Осетио сам миришљаву рукавицу. — Љутим се на вас... Пре свега, зашто бих се плашила...

По неком чудном женском инстинкту, запита ме: — Али у ваш стан долази друга... Можда Францускиња! — и мала Арлета поклопи лице рукама. Нисам оспоравао... Једва сам савладао себе и рекао хладно: — Дао сам часну реч.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Г-р-р-у... г-р-р-ру — пролама се ваздух и јед но тешко храстово стабло се пови, готово да нас поклопи. — Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици шуме опажа кретање непријатељске пешадије.

Отворих бојажљиво врата једне бараке. За мном покуља хладан ваздух, а кад притворих врата, поклопи ме нека тешка полутама. Ветар је наваљивао за мном.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад је био покрај Биограда, уврати се те се напи вина; па одатле поклопи Шарина, за дунавом скела догоди се: двапут Марко скелеџију викну, па га више ни чекати не шће, већ нашера Шарца на

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А кад бише насред мора, тадар пак Мојсеј исто махну штапом те прекрсти море и склопи се уједно вода. Поклопи све Јегиптене доле на дну и махом их свију до једнога погуши...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности