Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Зауставља их. Онде диже час мајку, стару, саму, која већ изнемогла од плача, поклопљена, тихо цвили; онде час удовицу, сестру... И тако свуда. По где-где би, али то ретко, био какав мушки.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом, у трави, поклопљена ничке и увивши главу у твоју „бошчу“ јецаш и плачеш за мном! ИИИ Ах!
— Ох доста, доста! ... — Као и себи и њему поче бесвесно шапутати Цвета, онако поклопљена, згурена, стискајући прса и гушећи се од суза и наврелих осећаја.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А Софка је знала да то код ње није. И зато јој теже падало. Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши како заједно са паром гута речи тих песама.