Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Заиста, тако је. Ако он убије Лазара, убиће и њега. И онда, Јелица опет неће бити његова. То га запрепасти и готово поколеба... Зар да се одрекне Јелице? Па како ће проживети оне дане до смрти?... Е, али како да остави Лазара?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад се једном поколеба, ова војска нема снаге за отпор. Што још, такође, треба признати Бугарима то су реалне државничке способности.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад сам га ословио, чича се само закратко поколеба, а затим се осмијехну нечем што је он само знао. — Пст, лакше, тражим ту једног дјечака.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Према оној чистини угледаше их наши пешаци чим се појавише и отпоче убиствена брза ватра. Непријатељски строј се поколеба. Неки падају, други лежу и побијају ашовчиће испред главе. Али кроз кукуруз напредују у скоковима.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж). — Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Неће дуго. Једино су стене вечне, врати се... — поколеба је начас нежност у јајетовом гласу, а онда се сети светлуцања песка у пустари и младићевих очију, па рече: — Вратићеш
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нити га кадгод напушта веселост, нити казне има која би могла да поколеба његово лепо и ведро расположене. Јер шамар, везивање или затвор, Секула Ресимић сматра за неизбежно војничко следовање
ти напоменути још само то: да ћу о свему писати врло брзо и без плана, јер се бојим да ме баш ово што сад чиним не поколеба у одлуци. Написао сам ти само ово неколико реди, и већ ме нешто вуче да престанем и одвраћа ме од намере.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нама сад не треба Загрљај и цвеће, Да украси младост, сумњу поколеба. Нама доћи неће Снови што се крију, Забуна живота коју крв покреће.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А у ствари га вешто наводи, све време га подстиче да, кад год се поколеба између породичних обзира и личних мотива, првима дадне предност на штету других.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Девојка се гордо насмеја сигурна да таквог нема и не може га ни бити. Али, младића ни то не поколеба. С руком на врату верног пса, он стаде пред Златокосу и рече: — Реци ми те три жеље, Златокоса!
Младић се трже, застаде. Поколеба га начас нежност и туга у гласу 3латокосе. Али, готово у исти мах, осети врели дах пса на листу ноге, стресе се,