Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
дубље да забоде прст, све бојећи се као да не напипа, додирне труло, човечје тело, јер толико је у томе гробу било покопано! Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — напослетку, поврх свију, он, муж њен.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
То што је било покопано у бескрајним дубинама његове душе, пролазници нису ни опажали, њих се то није ни тицало. Оно што је привлачило њихову
Тај осмејак обасјава бол од живота, и све што је покопано у бескрајним дубинама његове душе. ’Ајде да одгрнемо завесу његовог живота да ти кажем, мила, ко је он.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Човјек вјерује да је његово дјетињство, заглушено читавим доцнијим животом, заувијек покопано. А оно се негдје под старост одједном опет јави и снажно провали на сунце.