Употреба речи покопати у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

и нахранити и напојити, и простријети вам и покрити вас, и посијати вам и пожњети, и рањеника поњеговати н гињеника покопати. Шта ћеш, на кога ћете се ви наслонити ако нећете на мене, па било ми право, било криво. — Па није ти, ваљда, криво?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Привиђам се сам себи као стари Кронос на умору. А гдје је излаз? — Треба се отрести повијести, треба покопати прошлост. Смрт се зачиње и гнијезди у устајалим климама јучерашњице.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Био је сахрањен у Бечу. Његове кости требало је сада покопати на Стражилову, брду у близини Карловаца. То брдо он је овековечио својим бесмртним стиховима.

Био је сахрањен у Бечу. Његове кости требало је сада покопати на Стражилову, брду у близини Карловаца. То брдо он је овековечио својим бесмртним стиховима.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Човек се плаши да ће и нека лична пријатељства дубоко у себи, интимно, покопати. Са сваком великом несрећом осама око нас расте.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

А здрав је, здрав као вук. Никаква болест на њега неће. Све ће нас покопати и посахрањивати. И зато ме страх. СЛУШКИЊА (сажаљиво, подсмевајући му се): И као да сам ја овде од јуче и све то не

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности