Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Да добро расудимо, тога покора и сијасета они исти који су Христа распели нити су чинили нити су за то знали! Поштен а к тому учен човек то не може
” — стане онога. И тако се размину. Не прође много, кад ето ти трећега. „Бабо”,— рече му — „та не чини тога покора, помагај! Вежи пса за врат, пак води за собом. Не срамоти се под старост. Ком си јоште видио да пса на леђи носи?
„Било како било”, — рече султан — „ја тога покора и сијасета, и муке и срамоте за живота не заборавих! Одсад помажите ми само с вашим добрим совјетом, пак ћете ме топрв
После не прођу два-три дна: јао и помагај! Вечне срамоте и покора шта то учинисмо? Дај, сазидајмо му храм, воздвигнимо му алтаре! Кољимо сто јунаца на жертву његовој праведној души!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Е то је бесан коњ, а беснија је још сила на њему. Ето ти покора, пуче колан, седло се само сроза низа чилаша и на седлу јездач. А то беше нам Мркша Испијало!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ко да преживи ову бруку?... И то још под седу косу!... О, Господе!... Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... Па поче дрхтати од жестина... И сузе му ударише... У тај пар уђе попа. — Добро јутро!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Вид’ла сам, вели, »свака чуда, али тога покора — никад!« А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа Сиду, било је и само госпоја-Персино понашање.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ето зашто одоцних! Крстиња је чекала неће ли ко од људи што још додати, па најзад рече ова: — И биће најпослије покора због ове наше цуре! Но да је удамо у њеки добар дом, док смо на вријеме! Милица побјеже у колибу. — Нека, жено!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онда, не већ она — њено је прошло, она је била готова и спремна на све — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка?
до свеће стоји тепсија са јелом, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог покора, преплашена, није смела ни Софкин поглед да сачека а камо ли с њом да разговара.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
времену, оно јест, потребно је било да се скупите, јер имаћемо доста разговора; али, опет, ето божије вријеме; овакога покора мало који од нас памти!“ Владика је говорио наелак; свака му ријеч бијаше одмјерена и измјерена.
А, чули! да он мене застраши! Да се ја препанем од његовијех ријечи! Бестија!“ Јока се прекрсти и уздахну. „Биће покора најзад, око ове цуре!“ рече Јока гледајући Стану. „Но да је дамо у неки поштен дом, док смо на вријеме; а ишту је ето!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Дваред греши ко се грехом хвали. — Чији греси, тога и кајање. — Стари грех нова покора. — Дигни узрок, дигнут’ ћеш и гријех. О ЛАЖИ — Лаж је мајка преваре. — У лажи је пуно побратима.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Шта је њемукаре? — А сугранија се човик малика — рече озбиљни Бељан, предушујући од пића. — Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика. А вра-Брне је јопет душеван.
Зар се не сићаш да има таки примира у житијама? То је покора кâ и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора кад би он то казâ. Ко ти зна какав гри оће да откаје!
Зар се не сићаш да има таки примира у житијама? То је покора кâ и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора кад би он то казâ. Ко ти зна какав гри оће да откаје!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ако није засијало, Оно синут’ мора, Пре слободе мора бити Крвавих покора. Добро дошло, чедо моје, Ако ти се пише, Да ти живот своме роду За слободу дише.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
круном, порфиром и са грбови — Удворника и двора дуждевског, Детињства твога сјајне прошлости — Са покорношћу вашег покора, Љубећи жени меку ручицу — Преминуле те сећô радости; Ал’ ’вако — прости!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Станиша! СТАНИША: Брате!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Уосталом, они су ретко кад и излазили у двориште, јер је било забарено и блатњаво. Кајање због Прохорове смрти и покора која им је наређена задржала их је у манастиру, иако је грозила опасност да буду потопљени.
Само таква покора би имала неког смисла. Сваки срх сласти који ми је затреперио у телу док сам био са Анком на сену, требало је сада да
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А кад већ хора томе прође а ништа нејма, хучући лелечу, туже, брину се, од једа се дерте и стиде се од покора људскаго им. Ама мудрице освестне не чине тако.
и у царских полата мога ми града Витлејема с матерњим млеком сам одојена, пак у божијој цркви у света светих без покора одрасла међу свештеници борављећи много доби у своме поштењу чисто се држећи. И сад сам девојком.