Црњански, Милош - Сеобе 2
Држао је Исаковичу читаву орацију. Његов, Павлов, национ, каже, није више оно што је био. Сервија је сад мирна, и покорна, а у њој просвећени Грци владају и по црквама гречески поју.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
мужа, један извештач из Херцеговине даје следећи веома карактеристичан, сликовит и језгровит опис: „Жена је своме мужу покорна, тако да на само један поглед кривим оком сва стрепи, ћути кад муж виче па макар она и имала право, не смије се
Матавуљ, Симо - УСКОК
? — А то, што постаје туђа! Оно, истина је, крв остаје крв, али од тога тренутка туђим људима постаје покорна!... Онда долази пета здравица, која се зове „добре молитве“. Отац напија кћери: „Хајде збогом, дјевојко!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
дела може, бар за тренутак, да замени авантуру: књига нас зграби, до зоре нас будне задржи, а душа, још јуче мирна и покорна, разигра се, унезвери се, завапи, дубоко и моћно.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
почео се са мном разговарати, казујући ми узрок зашто је он принужден неку од деце наказивати и бити, и да добра деца, покорна и прилежна, не имају се ничеса бојати ни страшити.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Нека трећа Љубица, вична господарењу, надгледала је обе и зазирала од обе: она прва јој је била одвише покорна и, у тој покорности, притворна; она друга јој је била сасвим непокорна и, у тој непокорности, опасна.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Судба наша отрова је чаша; вјечне судбе свети су закони, ц'јела бића њима су покорна. Види човјек своје заточење, помало се прве славе сјећа и полети небу како муња; ал' га смртни ланац заустеже
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ДРУГИ ТУРЧИН: Око тебе, муселиме, и којекако. ’Ма пашу не цијени колико свога дората! ХАСАН: Па онда веле: „Покорна раја!...“ Покорна неком! Ал’ није свугде, и није сва!... ПРВИ ТУРЧИН: А ти, што ћутиш, Ћериме?...
’Ма пашу не цијени колико свога дората! ХАСАН: Па онда веле: „Покорна раја!...“ Покорна неком! Ал’ није свугде, и није сва!... ПРВИ ТУРЧИН: А ти, што ћутиш, Ћериме?...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
адете, закон, грађане, леп и добар садружни житак, присвојање родско, — откуд ли је теби животиња јача од тебе и покорна ти на службу? До главе и крви и на храну ти једни предали се!