Јакшић, Ђура - ПРОЗА
моби, али сад стрепљаше, јер то не беше гомила жетелаца, него чета дивљих осветника, која не тражаше богате њиве да их покоси, него да их својом и душманском крвљу ороси... Ето, драги пријатељу, са тога ми доброга оца осудише на смрт.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пази!... Турци се све више ближише. — Пали! — заповеди он тобџији. Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... Осу ватра. Пушка учестала као јаглица. Диже се облак од дима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
петина, Ал' све јунак те мимо јунаке, Крсташ орô што води облаке, Мутан облак штоно муњу носи, Да Турчину срдашце покоси. Тутњи земља, коњаници сукте, Чила срца од весеља букте, Пешадија пушке загрлила, Па за њима трагом се савила.
Ох, да видиш турске веље јаде, Када њима серашћеру паде! Уздрма се Турадија цела, Срце страва покоси им вела, Па куд камо не би размицања, Нити траже стаза ни путања, Веће гребу кано и зецови, А гоне и Срби витезови.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
је окренут к нама (а свакоме се чини да је окренут баш право на њега), из кога ће сваког тренутка да плане ватра и да покоси једнога од нас. Нико се и не сећа Ђокића, већ сваки вели у себи: »Сад ће... Сад ће!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Треба служит чести и имену. Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може — нек ад прождре, покоси сатана! На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко поколење. СЕРДАР ВУКОТА Бог са нама и анђели божи!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Лумпују банови, пукови плаћају. — На вуку вика, а лисице месо једу. — Народ је као облак: неког ороси, неког покоси; неког нахрани, неког сахрани. — На цареву љебу има седам кора. — Небојшу најпре вуци поједу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
још и гушћа што њихове босе ножице никада неће загазити у дедину велику ливаду с меком травом која мирише и кад се покоси.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' крадом облак иде на више? Ил' болник какав тешко уздише? Ил' анђ'о мелем с неба доноси? Ил' оштру косу, да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?... Можда се краде, да нам попије И ову једну чашу радости?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но шта је све то поред тешке несреће која задеси цео народ и покоси толико невиних! Ко сам, шта сам и шта ли ћу сада? - запитах сам себе и пођох кући.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Ха, тако, момци! Тако, делије, Што има крви, нек’ се пролије, Што има зала, нек’ се покоси, А гавран месо нека односи!... (Потпрашује пушку. Пушкарање траје.) ГЛАВАШ: Хајде, Хаџијо!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Голему хрпу своје мрзости У згарајући пламен поджижу; А треба л’ сабље — брат је доноси, Да својом руком брата покоси... КАП. ЂУРАШКО: Па шта још чекам?...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ил’ крадом облак иде навише? Ил’ болник какав тешко уздише? Ил’ анђô мелем с неба доноси? Ил’ оштру косу да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?... Можда се краде да нам попије И ову једну чашу радости?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Изненадан повик чисто му покоси ноге, али га у исто вријеме страх тако удари у леђа да је скокнуо напријед попут зеца. — Стој, стој!