Црњански, Милош - Сеобе 2
Умире неко нарочито лепо девојче, нека лепотица, добра, чиста, а остају толике дроље, око ње. Смрт је покосила толико лепих младића, а прошла крај толико наказа. То зло је у животу велика тајна. Борба Ормузда и Аримана!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад је згледа белу и румену, Свет се цели око њег' окрену; Срце му је млада доватила, Доватила, живо покосила. Па кад опет јунак дођ(е) к себе, Онда рече: „Морам имат тебе, Ао Цвето, а мој бели дане!...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Рђа га убила као чавао на путу! Рђом кап’о док му је кољена! Своју дјецу на огањ некâ! Сува га муња покосила! Сунце га не грејало, док мене не видио!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У њихов сам густиш скривао плуто с туњом и удицом кад сам долазио на часове. — Покосила их је лањска зима, била је јако оштра.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у свом завичају; с једне стране бескрајни неимаров градилачки занос, с друге зла стихија (болест и смрт) која га је покосила чим је мост завршио.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Знам зашто си тако бледа И што си се уздрхтала: Смрт је стигла недостига, Оковала неоковца, Оборила необорје, Покосила покосовца. Сузе моје, бледа вило, На гусле ми рониш старе; Што залеваш незалеве, Што ли будиш понеаре?