Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Марко се као стишава. — Један један, али Влаовић. Ваљао, не ваљао, познаће се у хиљаду. — Једном се отац и син опет покошкаше због расипања. Али тако да је син био онај који је оцу замерао расипање. Падоше потешке речи.