Јакшић, Ђура - ПРОЗА
раздераше заставу слободе, клонуше духом и тражаху — смрт; ал’ место смрти, место тужне свечаности коју народи за покој душе својим мученицима чине, место лавора, место славе, нађоше — окове, тешке, крваве. Земља је погорела и опустела.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Мало нам је о нами и нашима стварма мислити и старати се, него хоћемо и туђе тајне да знамо. Блажени мир и покој срца поглавито је благополучије наше на земљи. Но колико га мало почитовати умемо!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кмет их је позвао све к себи на част. Ту ти се пило, јело, певало. Ту се пило за покој душе свима воденичарима што су год дотле осванули мртви у зарошкој воденици.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи. Пију за покој душе. — Хе, мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику) — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу
Отпоче ручак. Поседало све и запремило неких пет столова, два »на глагол«, а три »на покој«, постављених у кући и у авлији.
смрт, цуњајући једнако по орману, ветрећи своје рубље и наређујући често у чему ће је сахранити и шта ће све купити за покој душе њезине. Пера с Маленијом већ давно није био у том месту. Отишао је за ђакона у Б.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Јер чим се сврши служба, поп почне да препојава гробове, престаје плач, настаје онда делење, раздавање јела и пића у покој душа. И то највише просјацима и другим убогим људима.
И то највише просјацима и другим убогим људима. Јер веле: да што се тад њима, за у покој душа мртвих, дâ, да они поједу, попију, као да се самим мртвима дало, као да се они, мртви, дигли из гробова те сами
Теодосије - ЖИТИЈА
аповеда да не благујемо у меком, да не тражимо телесни покој, него да више прионемо за наготу и глад, бдење и молитву, и да се обрати пажња на умиљење и плач са уздисањем и
а и овога нису имали довољно за покој тела, већ колико треба за покривање наготе чији стид сазнасмо непослушношћу праоца.
мраморјем, положише га у манастиру који се зове Хиландар, славећи Оца и Сина и Светога Духа за покој блаженога и светога оца. А богомудри Сава, раставши се са оцем, осећаше уједно и жалост и радост.
овде у великој цркви код гроба оца мојега отпојте јутарња пјенија прикладна спомену, и молим се да се молите за његов покој. И када Бог прослави слугу свога, ако ме ви позовете доћи ћу к вама.
И свету и божаствену службу за његов покој одслуживши, и са великим слављем спомен његов празновавши, и све ниште, којих је много дошло, самодржац довољно
свршивши над светим све узакоњено у псалмима и песмама, положи га у црквеној припрати у цареву манастиру, славећи за покој његов Оца и Сина и Светог духа, и по царевој заповести довољно обдари ниште.
А пошто је свети код нас примио покој у Бога као што би и код вас самих, и у Божјој цркви с великом почашћу, као што видиш, свето тело његово лежи, зашто,
А цар опет написа утешне речи своме зету, Владиславу краљу, и ово додавши рече: „Ако је Бог изволео да свети прими покој међу нама вернима у Христу, ко сам ја да се противим вољи Божјој или да се дрзнем да потресем гроб или свете мошти
Матавуљ, Симо - УСКОК
од болести, срамоте, биједе невидовне, сачувајте нам дијете наше Драгића и свијем живијем подајте здравље, а мртвијема покој! Амин.
на укопу, а послије, по обичају, браство сједе на дађу, за „трпезу од каритади“, гдје се послије јела и напитница за покој, одвајају најбоље нарикаче, двије по двије, те обилазећи двориште опијевају витешке работе његове и његовијех старијех.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
до врха пуна литарска боца замотана у његов стари вјенчани пешкир, као што је и био ред да се чува ракија спремљена за покој душе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Први газда кваси гушу, за Сивкову пије душу; други газда зубе чачка, напија за покој мачка; трећи лоче вино вруће, за упокој вјерног Жуће, а четврти, лола стара, све за душу Мамузара.
Права је рђа и архилопов, а ми смо глупи ко ћуран попов!“ Од тога дана на ноћној стражи покој царује крути, тишина мртва, причања нема, Тоша заливен ћути.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Положен лежи бритки мач, И штит и копље сјајно — Ни ланца звек, ни ропски плач Не ружи време бајно. Наместо тога покој благ Слободним влада светом, И само лахор, тих и драг, С мирисним игра цветом... Ах, каква срећа!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Свештеник је дизао руке небу. Војници приклонише главе тихо шапћући молитву. — Со свјатима у покој. Христе души раб твојих... — допирао је глас свештеника. А гаврани шестаре и гракћу.
И само дотле, до те живе међе могу доћи они у плавим униформама. — Вјечни покој подажд Господи погибшим за вјеру и отечество!
И никад их више неће видети. Потамнеле и угаснуле очи њихове зуре у даљину, а тела су укочена за вечни покој. У једнога укрућена рука, уздигнута високо, са стиснутом песницом. Ваљда последњи вапај... Или опомена живима.
Задрхтала му доња усна, а из очију му потекле само две капи. За клао је кокош, разделио за покој душе своме сину, и, тужан и сломљен, вратио се... Ко зна да ли је стигао своме дому.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Макар окуси. Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш. Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде. А никада није волела та јела што се доносила отуда
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Обићи ћемо илузија свет, Где сада вечни мир и покој влада, Дворану наше младости, — и ту Саранити спомен на прошлост нам сву.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ (Пс. ЗЗ, 12) „Узмите иго моје на се и научите се од мене, јер сам кротак и смеран срцем и наћи ћете покој душама вашим.“ (Мт. 11, 29) А да не буде наговарања ради и за испуњење телесних похота.
А онима чије се панихиде догоде у посне дане, треба им пре месопуста отпојати панихиде за покој. ГЛАВА 16 О поуци братији да имају част према игуману Но молим се, чеда моја у Господу вазљубљена, молим се,
све Српске земље, Стефан Немања, ловљаше овде, и допаде се њему да у пустом овом овде месту подигне манастир овај, на покој и на умножење монашког чина.
да последује Владикиним речима, који рече: „Узмите иго моје на себе, јер кротак јесам и смеран срцем, и наћи ћете покој душама вашим, јер је иго моје благо и бреме моје лако“. (Мт.
говорећи нама који смо око њега: „Узмите иго моје на се и научите се, јер сам кротак и смеран срцем, и наћи ћете покој душама вашим. Јер иго моје је благо, и бреме моје лако је“. (Мт.
Ево већ благи твој спрема се исход у покој твој. Да, већ слушао сам како си благословио наследство своје, али и сада свој последњи благослов дај им!
Када је овај блажени отац наш у вечни покој прешао, заветом оставивши манастир мени грешном у скромном неком стању, у којем ми отиде, и неког преподобног мужа, по
што држећи свима повика: Љубите Бога и наћи ћете благодат вечну, и славећи љубав његову, те када дође у слави нађете покој са свима светима!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Немој ти мени „мацо”! ИКОНИЈА: Ајде по једну за покој душе! МИЛЕ: Не знам смао коме је требо поп! СТАВРА: Спаси Бог! МИЛЕ: На спасеније!
На гробу има пилава, пилетине, и парадајза, послужи се! Нашем Анђелку за покој душе! Станде, живота ти! МИЛЕ: Шта је сад? ИКОНИЈА: Погледај! (Сви гледају у правцу у коме је показала Иконија.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
милујем као он мене и да ја неправо чиним, његову слатку надежду, коју је он имао, да ће у мени имати утеху, помоћ и покој у старости својеј, сујетном показујући. Мени би жао било то чујући; и заисто ја сам весма њега љубио.
подозреније пожелателнејши — кога (или што) се највише жели позор — пажња покој — мир покојан — спокојан, миран покров — кров полезан - користан полза — корист ползовати — користити полијелеј
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам како би добро било да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе. Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара.
— Бог да те прости, и ти си више одједном овуда слазио!... Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој! Другови га, шапћући молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља.
Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића! — Амен! — запојаше сви. — А за здравље Чимавице, ди год бија! — Живија! И сви се обредише.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Никад нисам видела децу и народ да толико једу као ви. Кад год седнете за софру, хоћу да се прекрстите за покој његове душе.“ Рукавом је отирала сузе једа и љутње. Увек је тако прекоревала децу и снахе, до смрти.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо, 'намо, за брда она, Милошев, кажу, пребива гроб!... Онамо!... Покој добићу души Кад Србин више не буде роб. Никола И Петровић Његош ИВ ДЕД И УНУК Уз'о деда свог унука, Метн'о га на
Св. Стефановић ЦXЛВ НОЋУ Ноћу, кад се свуда око мене распе Тишина, и покој, и мирис од цвећа, И кад ме с небеса месечина заспе, И врели дах ноћи што ме тебе сећа, У мојој се души шумно дижу с
Ноћ пролази мирно. Тишина и покој, и мирис од цвећа, И врели дах ноћи што ме тебе сећа, Полако се дижу у небо прозирно.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
оружјем мога легиона, искреношћу лика Адамова, да намјеру испунит хоћемо ал' сви жертва бити благородна: вјечан покој вјечноје блаженство!
Ах, несретни роде славољубни, скупо ли те та погрешка стаде! В Тихи покој неба блаженога проврже се страшним позориштем: у њ се распре развише знамена, крикови га хоре хуленија, рат крвави
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Енедер, јок, живота ми, и пара, равно равцато три гроша, и неће бити на вједи, него на покој, — брани се и праћака због оне једне паре сељанка, — виђи боље, виђи боље!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Пиљио сам суха ока у те налијепљене, инертне бркове и за покој његове душе у себи бројио до стотину. Коси паралелограм поподневног сунца плазио је по тепиху примичући се једним
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Крв као савест не даде му спати. А шта му могу помрчина густа И шуме мрака — шта му могу дати? Да л' вечан покој, да л' жељена уста?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али и тако мала, она никад није пуна, изузев свадби или на парастосима у покој душе умрлих богаташа када народ очекује да се добро поједе.
Ћипико, Иво - Приповетке
да га не изгуби, дође у најбољи час; младићки му је осмијех на устима, и њена душа тога часа се смири: гледа га, и покој наступа. Све би радије поднијела но да у путу остане сама.
Лијено чувство пријегора и нехаја упокојује се и стапа у хармонији свјетлости и шума. Осјећа благост и покој, и овога часа заборавља на потребе и невоље живота . .. Мршава рука дршће кад у дну риба боље затегне.
У побожним мислима и одрицању спуштао се у његову душу жељени покој. А кад зачу откуцаје сата, „блажене уре” , чији звук једва се издвајаше из хуке у луци, клече на голи камен и скрушено
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
и баци, а иза појаса извуче нов и бео, на угловима златном жицом украшен, и матерински га покри, тихо му изговарајући покој младој души и гладећи га преко рупца.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Оћу — тек тако могу ја моја сочиненија издавати. САРА: Оћете, мон фрере? РУЖИЧИЋ: Музе покој љубе, с пренумерацијом се књиге не издају. Миричка ће бити мој ферлегер. САРА: Вивла!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
напор смисла и раст Суштине у врлет Када јој освану глас РАСПОРЕД РЕЧИ Плод неумољен видом слеп Дозивање здравца покој и сан Век њише се песком и сен Падом и харфом пробуђен слап Исцељен заблудом претворен у кип Јаву кад збуни песник и
Краков, Станислав - КРИЛА
Замириса ракија. Чу се како клокоће течност кроз засушено грло. Потом чутурица пође и у друге руке. — За покој наших душа. Нико се не насмеши. И у мраку се осећало како су сва лица укочена и залеђена.
Онда је прихватио дрхтавом руком чутурицу, и Тужно климнуо главом: — За покој своје душе пијем! Као да је правдао своје сувишно пијење. И тако је прошао цео дан.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ноћ уочи 9 августа била је и мирна и опет врло бурна; у природи је владао свечан ноћни покој, у људима и људским делима (а и неделима) бура и урнебес.
са бајонетима окренутим у вис оним сјајним звездама, што онако нежно трепере и шалу озго неку меку, благу тишину и покој овој јадној земљи, чији се становници овако крвнички тамане.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
млека, Превосходе грозда сладост, росу златног в'јека; Гортану мом мед и саћа нису такве сласти, Слађи није њежни покој него тихе страсти.
Осветли ми дух мој При последњем издиханији, Да узрју пут свој Камо аз појду Из сего тела: Обрјести ли буду Добри покој за дјела.
Се двери вјечности Отверстија нижу, Се лики ангелсти Појушчија слушу! — О смертни, пеки сја Души покој снискати, От порока клони еја, Добродјетељ љуби; Добродјетељ нас пратит Преко гроба мрачна, И во мјесто уводит Гдје
СЛОВО НАДГРОБНОЈЕ Надежда и шчастије, сад мње опрошчајте: доста со мноју играли јесте, од сад играјте с другими; покој души всјех даров јест најлучши. 1816.
Слети, растри тавна сврху мене крила; Дај ми покој, снит од драге ми поклони: Сновиђења теб’ у руку слатка јесу. Тек у сну ми љуба наклоњена била. Сне!
Тражиш ли братство? У гробу га тражи Корист ил’ глупост гди на бој не дражи. Тако је прави покој тек у земљи, Беда на земљи. 1852. Јован Ст.
Па се скупе мале дружбе Да се мало опораве, Покојним’ за покој душе, Живим’ за повољно здравље. Око једне софре село Момче младо голобрадо, А до њега Цвет-девојче.
јата Песама им слатка нега Пролазеће редом зове, Да под дрвам, међ ружама, На мирисним постељама Тешком телу покој лове. Измеђ гора од запада Два с’ путника виде млада. Они путем иду скоро.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Немам чиме споменути мртве своје, нити имам чиме даровати кљаста и саката за покој душа њи'ови'... Шта дочека Реља Кнежевићу! — с грким пријекором дубоко уздахну.
Видиш ли? Видиш зар! Е, 'нође ти је био кућерак Слатке Душе. Тако је свак звао старог Мију, покој му души! Прозвали су га, белћим, тако што је он сваког звао слатком душом.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета.
Јер тамо, далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Прислужи, мамо. Ни тамо, сени, зар покоја, но покој тражиш међ нама, недужну где те болело, сејо, где бела промину.
У самоћи то не остадох сам: тајно је кроз потаје моје, знам, нога њена била. 5 И неспокоји у покој сви оживе. Са бездан са извора потеку воде свете. Благе од срца срцу вести полете.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.
Парастоси, четрдесетодневице правиле се код куће, читаве се вечере, гозбе приређивале у покој душе јој. Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног
Ћипико, Иво - Пауци
А јело се и пило до миле воље. Код последњих чаша вина чисто се заборавило, пијући их, испити их за покој душе Никине. А Илија је каматар: да није имао свога рачуна, не би се био тако истрошио.
Лијепо их причека и, посједавши друштво за сто, донесе им пун врч вина. Али тек што људи испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником: — Марине, душо, 'ди си сада ти?..
шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора. Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.
црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. Тако је дуже времена спровела у молитви.
наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.
У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом. Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' шта сте стали? С вина тог Врте се до и лузи На тирс наслоњен дрема бог, Крај њега моји друзи; И свуд се шири покој благ, Дубрава мирно спава; Не трепти чисто лахор драг, И нигде жива јава!
којој сам певô млад, У тавној, јесенској ноћи, слушајућ познате звуке, Хоћеш ли с тугом тада побожно склопити руке За покој умрлог знанца? Хоћеш ли појмити тада Нејасне речи моје, и терет љубавних јада, И тајни уздах мој?
Светови у миру блуде. О, срце, и ти се смири! Вечити склад и покој нек блаже немир твој; И дух, запојен њима, да крила слободно шири По тавној ноћи тој. 1888.
с лиснатих грана, И бистро језеро шуми и ветрић уљуљкан спава; Где дивља ружица цвета, и расте зелена трава, И благи покој влада У древно, исконско доба, у доба пролетњих дана, Живљаше нимфа млада.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Зовем га да га питам кад пада, кад треба трогодишњи парастос у покој душе да дам. ХАЏИ РИСТА (зарадован одобрава): А за то: за парастос, подушје, за гробље ако, кћери!
Улазе слушкиње са великим, покривеним корпама, пуним јела, понуда, што ће на гробље носити и у покој душе раздавати. Све то мећу пред Ташану и откривају показујући јој што су понеле.
И онда, и то годинама, једнако се само гледа: да се први цвет њему на гроб изнесе; прва крушка, јабука, у покој његове душе разда; први грозд, прво вино, преко његова гроба прелије, као да је жив, као да он то тражи од мене.
дрхтим, не клецам од страсти за твојим телом, већ само осећам како би ми ту, код тебе, било све моје: и срећа, и мир, покој, кућа... Ето шта си ти за мене и каква! Сада мораш све да знаш.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
на земљи, видео сам Марицу, поштареву ћерку, како горко плаче и видео сам апотекара како части народ сирупом за покој душе моје.
видех три онесвешћене тетке прострте по земљи, и видех Марицу уплакану, и видех апотекара како служи народ сирупом за покој душе моје. — Ја бих желео да чујем и мишљења господе наставника по овој ствари!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад госпођа пред пивницу дошла, ал' пивница пуна јаничара: папучама пију вино ладно а у здравље Јелице госпође, с покој душе Пријезде војводе.
38 Пријезда и Јелица су личности историјски неодређене. Није Мемед освојио Сталаћ, него Муса (1413). С покој душе Пријезде војводе, тј. за смрт војводе Пријезде. 39 Усо је измишљена личност.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако не друго, а оно смрт је сваком покој. И тако овде више је беда него слатких се узгледа, има много: туга, болест, нелагода, сакатлук, грижа, брига, зима,
и злобе нам, носећи се с нами и обеђујући нас, да их Господ с крстном силом низложи под ноге наше да би ми достанули покој и мир у нашем борављењу, каконо се свагдар о томе молимо, уздајући се божијој помоћи.
Данас јесмо, а сутра нисмо. Кад се жена с мужем здружи, онда језик пружи. Мао покој а дуга туга. Кад човек ради, Бог не брани. С временом је свашто добро, а без времена све је низашто.