Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја ћу умрети...“ Сиромах отац осећао је да ће скоро дан покоја доћи, дан вечитога мира. У гробу је вечита тишина! Је л’ те, пријатељу?
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије Нек се не уздамо да ћемо икада мира и покоја с онима моћи имати који између себе нису кадри у миру и слоги живити.
Теодосије - ЖИТИЈА
изванредно предусретан и примљен од свих, где, поклонивши се и од свију благослов примивши, босим ногама даде покоја од путног напора, љубазно угошћен са онима који су били с њим.
и сви који су били с њим у цркви, и док су појали установљено за спомен светога, молећи му од Бога олакшања и места покоја, наједном се црква благодаћу Светога Духа као неким благовоним ароматима испуни, насладивши све душом и срцем, и учини
И тако сви одлажаху кући, и чудесима задивљени слављаху Бога због покоја и почасти светога свога оца Симеуна. А свети и они који су с њиме дошли споменуше самодршцу свој повратак у Свету
А свети, сећајући се многога говора у власти, покоја и опуштеног живота, и недостатка да се молитвама одвоји ка Богу, бежаше од овога као од јаме или замки, а више љубљаше
Матавуљ, Симо - УСКОК
Нежењену и неудату, а младу, чисту, прије него што ће утонути у несвијест покоја, привиђају се дражи љубави, приказује се свијет и природа као савршенство добра; тужну и брижну заоштрава се страдање,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Из лепетаве орахове крошње просу се шапат и належе зеленкаста сјена, далеки предзнак сутона и вечерњег покоја. (Свети Раде Лоповски) Давна узбуђења, која испуњавају дух ванвременим миљем, и пагански осећај сласти живљења,
по чистоти, јасноћи и невиности значења, имајући дечју непосредност и разголићеност, могу бити песнички плодотворне. Покоја издвојена и нарочито осветљена појединост често је занимљива и за дете; битно је да има откривалачки карактер, да је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Дево, дево, да л' ћеш бити моја! Злаћано сунашце гле већ плану, Бели данак земљици ограну — Срце моје, ти се без покоја.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
), па ко је гдје пољубио мачку и кују, па шта је тај и тај појео. Поред тих недоличних работа, објелодани се и покоја љубавна тајна између каквог пријашина и неке жене, па се приљежном чтецу и брк насмије, а не мора баш послије сваког
Из лепетаве орахове крошње просу се шапат и належе зеленкаста сјенка, далеки предзнак сутона и вечерњег покоја. Брат Сава, стари ноћник, једини се прену на тај једва примјетљиви наговјештај својих сати.
сваке куће и свих њених станара, године и десеци година набацани једно преко другог, све под прахом коначног мира и покоја.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Небеса што уздижу земљу широким, видним, степеницама брда, у мир. Затим тамна, са тамом дубоког покоја, под којим ипак крећу реке и потоци, и жиле дрвећа, па и најмањи црв. Небеса Црне Горе. Небеса Македоније. Небеса.
Ветар таласа море, Валови личе гори. Немоћно, тешком муком се Са њима лађа бори. Прешла је бура; Море покоја нађе. А пена таласа грли Последњи део лађе. 1908.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
љути Кад дуну суманути Ветрови, ил када мраз Затвори речни газ: Година каткад закасни, ал посла свог се сети Па још покоја пахуља у априлу нам слети. Све иде по свом реду: небо је књига стара, Облаци што промичу — листови календара.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свет покоја вечног чека дане. И док ћуте звезде, стазе, руже, Ја их жалим, оплакујем, волим; Искидане мелодије круже Мојом
А ако би рука зликовца ил’ луде Покоја нам вечног скровиште пронашла – Најстрашнија казна преступнике снашла! Одмаздом Изиде нека грех свој плате!...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— На млађима свет остаје. О ЧОВЕКУ — Чељаде на свијету, кап на листу. — Од повоја без покоја. — Дрво је дрво, кам је кам, а човек је и дрво и кам. — Дрво без гране и човек без мане — не могу бити.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
озлобљену земљу нашу, и помоћу Божијом и Пресвете Владичице наше Богородице, колику моћ имађах, не облених се, нити покоја дадох себи, док све не поправих. И Божијим потпомагањем додадох вам у дужину и ширину, што свима знано би.
И достигавши ливаду покоја, међу дрвета красна узрастом и плодовима, на којима појаху слатке птице, где слушавши и поживе миран и неметежан и
“ А блажени старац од седмог дана па све до покоја свог не окуси хлеба ни воде, само се сваког дана причешћиваше светим и пречасним тајнама, телом и крвљу Господа Бога и
И створивши отпуст, благодари Господа и покоја окуси законо. И затим уставши пред јутрење отпој шест катизми, творећи поклоне, и Трисвето и остало као што за прву
(Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да је за пострадале част и слава, а за лењиве и непотребне после покоја телесног мука вечна.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А свакако, поред плесних тачака Младић—Дјевојка и Младић—Смрт морат ће да буде и покоја тачка Дјевојка—Смрт, по обрасцу Дер Тод унд дас Мäдцхен. И тако даље.. .
А покоја разгледница и оном другу из посљедњих клупа што нам је испод руке дотурао математичку задаћу, и доброћудном Главоњи, ко
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Прошла ме је моја буна, мржња моја, Сан освете и одвратност на свет бедан, Заспале су моје ноћи без покоја, Моје светле амбиције и дух жедан, Заспале су, к'о војници после боја. Још ја живим.
Ћипико, Иво - Приповетке
Браћа обгрљена дочекују зору; сан им у душу уноси мало покоја, а чим отворе очи, гледају у зраку што одозго с прозора унилази да им навијести наступ још једнога суморнога дана.
А лађа одмиче; чују се замашаји веслача и покоја набачена ријеч из друштва. Кад се лађа примаче Пропаду, жене умукоше посвема; још се чује само хитро ударање весала,
Краков, Станислав - КРИЛА
И да ли то сунце створи ову чудну, погребну веселост у њима? Последња ноћ је била хладна као примицање смрти, и покоја невидљива пахуљица снега промицала је као залутали путник кроз њу.
Улицама су цикала весело голишава деца, и лупале дрвене нануле. Промицала је покоја црна прилика хануме. На тргу је под платаном достојанствено шетао критски жандарм.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Шарке пушке и бритке сабље положили пред ногами врагов си, имати мислили каквог тиме покоја илити слободе, но нејмајућ свог вожда, ништа не находе.
Сад земљедјелец с одморними члени Плуг изгоњајет на своја њиви, После покоја труди пријемља, Зној с чела тарет. Всјаки художник в својему дјелу Занимајет сја, а пастири в фрулу, Стадо по роснеј
” — Чује се света клик. Ја, певац, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик, И бежим — кула? Не знам! Усамљен тражим луг, Покоја нигде немам, Плач ми је верни друг. Од првога огранка Тих боравићу сан Док тамна ноћ не сагна У море кивни дан.
Лишена покоја Појдох во јазики, Проливаја слези; В чуждаго владики Дах сја в власт и стези: Иго возложиша На мја, и вопиша: Стан’ в
Оружија своја Врагом полагајут Ишчушче покоја, Но не обрјетајут: Завист, мерзост, злоба Меж ими до гроба, Вожда не имушче.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Прислужи, мамо. Ни тамо, сени, зар покоја, но покој тражиш међ нама, недужну где те болело, сејо, где бела промину.
И кости, те до костију ме опеку, гомила су жара. Ох, то је, покоја нê, ван иза рођаја негде и мрења. Жив премрем тобом, мртва прегориш мноме до спасења. Ох, то је, то.
Ћипико, Иво - Пауци
Они су свјетлији и стројнији. Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. Звонце брецну.
Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи. Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.
Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља... Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
појава која се и иначе у животу тако често дешава; па укази којима се мужеви, на основу § 70, стављају у стање покоја, чиме би се такође озаконила појава која се и иначе у животу тако често дешава, и, најзад, отпуштање из државне
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једва би га, у трку, зец који пут поздравио, једва би се покоја веверица попела на његов врх. Борови су се претварали да га не виде, а и бреза престаде да га исмејава: на њеним
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
А у гривни биће слова Од бисера, алемова: Овај дарак онај даде, Што пред твојим сјајем паде, И што снива без покоја До два мила ока твоја! Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну!
Кô тице кад их гоне из гнијездâ, Ја бјежим теби, јер покоја хоћу. Једва сам чекô на ове тренутке С немиром срца и са болом груди; Ја сам сит вреве и досадних људи И празна
1908. ПУТНИК Не могу даље! Овдје ћу стати, Гора ће мени покоја дати. Гора је вазда примала оне Што љуто пате и што их гоне.