Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— дере се газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задувао. Паја само клима преко бусења, па тек и он покоји пут викне: — Уша! уша! — Та макни се сад ћу те овим коцем! — цикну на њ Рака.
Африка
Птице су се мењале, наилазили смо на рибе које излећу из мирног, зеленог или азурног мора, а покоји брод, који је пролазио хоризонтом, био је за нас — догађај!
Лет им је најмање од по сто метара. С времена на време проплови између њих покоји снежно бели лист. Један морнар ми каже да је то од цвећа које цвета на обалама, четрдесет до педесет километара одавде.
Жао ми је да их прекидам ситничарским запиткивањем. Тек с времена на време дивни Жув преведе покоји стих: „Он је био лав, он је био велики лав“.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
су добили аустријско племство за заслуге на бојном пољу, лако и брзо су се одрођавали, и само по изузетку налазио се покоји од њих да учествује у националном раду.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Макса је човек који непрестано с упаљеним фитиљем оди. (Седне.) Оће ли покоји пут да заћути? СОФИЈА: То не, али увек по штогод нађе, зашто ће псовати. ЈЕВРЕМ: Опет се мало поправио.
КУЗМАН: Право велиш, комшо; то је млого боље, а башта је, ако ништа друго, а оно бар да се човак прође по њој и покоји пут проспава. Но да видиш другу моју невољу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Налактим се тако на један пулт и почнем да зиркам наоколо. Углавном неки хипици, Алжирци и покоји Африканер. Ми их, иначе, зовемо Угљеше.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Највише је било ако сам покоји батак или покоји колач у џеп спустио. АЛЕКСА: Па и то је добро. МИТА: Добро као наопако, кад морам другда по три
Највише је било ако сам покоји батак или покоји колач у џеп спустио. АЛЕКСА: Па и то је добро. МИТА: Добро као наопако, кад морам другда по три дана да гладујем.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И здраво, браћо, сваки као ја по двије, да нам криво није. (Док напија, свак шути, само се кадикад чује покоји: „Амин, бог те чуо!“) 5 Хвала домаћину, руком делио, а срцем веселио! Бог ти помогô, нико ти ништа не могô!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
какво сам задовољство у томе налазио, али сам отада често осјетио потребу да одем у поткровље и да измамим из виолине покоји тон, који је дуго живио и треперио.
кућици с повртњаком, негдје на крајњој периферији, и о залијевању рајчица у расквашеним мужевим ципелама; и можда опет покоји налет очаја, и покоји покушај резања жила на запешћу.
на крајњој периферији, и о залијевању рајчица у расквашеним мужевим ципелама; и можда опет покоји налет очаја, и покоји покушај резања жила на запешћу.
Лишће кестенова у дрворедима већ се прекривало предјесењом рђом и с њих су се трунили на плочник зелени буздованчићи. Покоји би пао на главу Слинку, као да га неко скривен у крошњама гађа. Но он се, на све огуглао, није ни освртао.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Могуће је дати бар дветри успутне опаске и покоји пример. Тако су, на пример, неки књижевни теоретичари запазили да у националној књижевности посебан значај добија сам
Краков, Станислав - КРИЛА
Занима их, јер за сада још ништа овде не пада. Звизне покоји залутали куршум, али се и његов већ од дугог лета отупели фијук изгуби брзо.
Горе тамо код ровова праштале би уплашене пушке, и звизнуо покоји наљућени метак, па би опет све постало тихо. Смрзнути војници играху овде од зиме, и трупкаху укоченим и уморним
У јарузи газе сада мочвар, и вода клокоће под ногама, Звизне и овде покоји залутали куршум. Примичу се све ближе. На голој, жутој падини као претња црне се још топли изривени левкови у земљи.
Примичу се све ближе. На голој, жутој падини као претња црне се још топли изривени левкови у земљи. Високо у зраку покоји шрапнел грмне. Ноћ пада. — О... о..., неко застења. Сви ћуте и журе напред. Неколико стена диже се пред њима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Птице су се мењале, наилазили смо на рибе које излећу из мирног, зеленог или азурног мора, а покоји брод, који је пролазио хоризонтом, био је за нас — догађај!
Лет им је најмање од по сто метара. С времена на време проплови између њих покоји снежно бели лист. Један морнар ми каже да је то од цвећа које цвета на обалама, четрдесет до педесет километара одавде.
Жао ми је да их прекидам ситничарским запиткивањем. Тек с времена на време дивни Жув преведе покоји стих: „Он је био лав, он је био велики лав“.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Нерођених зора запоју ми петли; са дна искон-мора потонула, чујем, брује звона. 2 Радуј се, свему си спона, покоји у теби сви живе. И душа тузи што склона; и празнином што дани засиве — у походе то спрема ти се она.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан. Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина. Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Заћутасмо... Друмом је промицала бескрајна колона бескућника. Чини ми се као да сваки односи собом покоји живи део домовине. Неповратно?... Будућност нас и не занима толико, јер је садашњица сувише мучна и тешка...