Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Кад ме није јуче шлог ударио«, говорила је гђа Сида, »живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.« — А ми, богме, нисмо ’тели да чекамо лимун, него се кренули сами — рече гђа Перса кад је ушла, за њом поп
— Та ман’те... знам вас већ, знам... ви већ морате ту ваше... — Тхе, тако сам научила од моје покојне матере, тако и ја васпитавам моју кћер Јуцу — вели гђа Сида, а гледа једнако у Перу — боље је да јој кажем сад, него
Црњански, Милош - Сеобе 2
Поразило га је да га та наказа сети покојне жене, на коју се већ давно био одвикао да мисли. Била је потпуно заборављена. А сад се, ето, јавља, у његовој мисли.
Осетио је како јој рука дрхти, кад је за руку узе. Заборављена скоро више од годину дана, та слика његове младе, покојне, жене, појави се тако, у том провидном, плавом мраку затвора, и он је виде као да стоју ту, пред њим, у зиду.
Он је добио апшит од Енгелсхофена и не може то проминит, ни царевина, оли тај Гарсули. Триба Павлу неко, место покојне Катинке, ето то је! Павле је сам на свиту! То је зло, ето то је!
пред братенцима, била је необична сличност, коју је запазио, од почетка, између лица и стаса госпоже Божич и његове, покојне, жене. Била су то нечиста посла Нечастивога и као нека мађија.
која се била нашла, Стритцеском, око његове сахране, а којој је Стритцески био сав намештај Варварин, то јест њене, покојне, матере, оставио.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Опет дође мало к себи. Шамика, Марко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су код њега. Господар Софра поглед баца на контрафу покојне госпође Соке, па онда управи очи на лик светог Николе, стресе се и уздахне.
Као год врана кад осећа мирис какве стрвине. Лепо га укопају, метну га у гроб с десне стране покрај покојне госпође Соке. Сад су заједно. Софра, Сока, Пелагија, Катица. Сви су жалили Софру, али највећма Кречар.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА: То, мамо, то! Знате како је из Шенићкине куће прелетела кокошка преко сандука покојне Маце Устићеве, па је после Устић узео.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А он јој одговори: — Па није ми — вели — ништа. Ето сјетио сам се своје покојне мајке, па ми се нешто ражалило и стешчало. На то ће бака: — Мâ знам, синко, знам али има ту и још нешто.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Затим се дам на докторију. МИТА: Но, ту знам да си све покојне излечио. АЛЕКСА: Ништа зато; ја сам и курталисао болести, а то су они желили.
А није ми толико ни за цену, као за то што је спомен Јеличин од покојне матере. Међутим, уверени будите да ћу ја такав исти начинити дати, ма пошто био, кад се таква несрећа догодила.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Лукави лисац преврну очи и лажан говор за тренут срочи: „Покојне бабе кунем се главом, одавна држим жестоки пост, водицу пијем, храним се травом, просто не могу да видим кост.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
све ће он да хвали само му убрус нисмо дали уочи равнодневице хоће да буде леп кад стане пред златне маљице на дојкама покојне краљице о земљо учини ми то време је за велике слободе за подземне народе земљо ти знаш како ти се радују они којима
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Првих дана августа, у Дубровнику, објавио сам своју веридбу, у листу Политика, у Београду. Код моје, покојне, таште телефон је цео дан звонио. Питали су је: Црњански? Ко је то?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
године МРТВО МОРЕ Баш у тренутку кад седох да пишем ову приповетку, указа ми се пред очима слика моје покојне стрине. Иста онака као што, јадница, беше за живота.
исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он се загледа у дугме и стаде да га посматра. »Сигурно му је то дар од покојне жене«, помисли он и стаде да чека кад ће овај дићи руку са чела.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
се на један пут освијести и рече шћери: „Ти си моја жена, тако је зар Бог осудио, и ти ћеш бити царица мјесто своје покојне матере.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
је говорио: „Овде је живео Василије Јовчић, дугогодишњи старешина преровски, Карађорђев четовођа, а први муж моје покојне мајке Кате. Ето, погледаш ове две куће И видиш колико је само за један човечји век узнапредовала Србија.
Теби, Адаме, остављам ову поуку јер си ти, колико било, и крв матере своје покојне. Истину да зборим, није То ради поуке и твојега владања.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Бранко Аргировић, магистер фармације, бечки ђак и члан бохемске дружине код „Буренцета“, ненадно примио легат своје покојне тетке Драгиње, агилне Српкиње, почасне председнице женске подружине.
ни његов одлучни колега Бранко, последњих дана из познатог разлога — а својеручно Аргировић (човек који је и сам легат покојне своје тетке Драге—Драгиње за ту циљ жртвовао), ако би усвојили оне разлоге, не би никад док су живи могли опрати.
његово дотадашње место чувара државне канапе упражњено, и то са разлога што га је он, поводом оне мисије, као и легата покојне велике и заслужне Српкиње Драгиње, без надлежно одобреног му одсуства напустио.
— Лака му земља! — опет каже Икета. И све тако редом распитује се он само за оне покојне, и све пропраћа са „лака му земља“, а онај му одговара и не досећа се.
помрло; има, ’вала Богу, још жива народа, — одговара му онај — него ти, газда-Ико, све некако потревиш те питаш за оне покојне. И тако се поздраве и растану.
Па сутрадан сахранисмо Илију Васића онамо на Владановцу, парцела 36, крај вечне куће и баш уз гроб покојне удовице Ленке Вестермајер што поживе 36 лета, а у вечност пресели се кратко време пре њега, који, да је знао њезино
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И још у једној прилици: код смртног случаја у породици. Памтим, ту је био постављен одар покојне мајке, а касније дједов. Кад је умрла бака, био сам већ далеко у свијету.
Кад престаримо, кад надживимо сами себе, међу њима наступа тишина и велики мир. Прастаре, покојне ствари ускладе се међу собом: постану некако равне и вршњакиње: упокојеност даје им мир и равна права.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А он јој одговори: — Па није ми — вели — ништа. Ето сјетио сам се своје покојне мајке, па ми се нешто ражалило и стешчало. На то ће бака: — Ма знам, синко, знам, али има ту и још нешто.
сам овако сиротна остала, а без ничијега доноса, бих ли купила једно магаре су нешто мало пара те ми је остануло од, покојне мајке, па на њему носила дрва у чаршију доклен ми се деси срећа да се удам?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ако будете вољни, ја ћу вам једаред прочитати из оне моје несрећне и покојне тезе оно што сам забележио о „акту и потенцији”, како сам то видео у јеврејству.