Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Е, џанум, добро кад сте дошли!“ рече калуђер кад се мало прибрао. „То ће бити леп пар људи, џанум!... Да је покојни Марко жив, ала би се радовао!“ После тога следовао је испит.
, нарочито онај у беличасто-жутом капуту, он који свих седам краљева за по минута изређа, који зна и шта је покојни кнез Милош 1831. год.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
седалиште благополучија или злополучија, ужаснеш се шта ту нађеш, и молиш бога да ти ништа таково на главу не дође! Покојни Гаврил, молдовски митрополит, гледајући своје робове Цигане гди скачу и певају као да не | знаду што ће од радости
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Него ти, кнеже, послушај мене: доведи кнегињу и оно мало дете (покојни Сима бијаше мален), пак да ја тебе и све што је твоје у Немачку претурим, те живи јоште коју годину у миру.
— Док неки Димитрије Пуљевић и он поче нам доносити понешто џебане, и оде у Нови Сад, и покојни новосадски владика Јовановић пошље нам један од цркве гвоздени топ подуљи од по фата, кога је Пуљевић крадом у
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Мој покојни свекар, бог да га прости, био је ловац, какав Радош! Да га шале није било у свој Херцеговини. Једном прође поред неке
То је кућа удовице Мионе. Покојни Сибин Џамић погинуо је у другоме рату иза Јанкове клисуре. И сад се причају приче о Сибиновом јунаштву и куражи.
Миони се све чинило — доћи ће Сибин, па како ће му погледати у очи кад затече своју кућу растурену и пусту!... Покојни Сибин има доста браће и братанаца, одељака. Сви су вредни, отресити, добродушни људи.
— Не дам ја, дешо, да ми деца буду последња у селу! — одговори Миона и заплами се мало у образу. — Покојни Сибин, бог да га прости, често је говорио како ће, ако дочека, школовати Огњана. Ја сам му испунила жељу...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта је ово? — питао сам се ја. — Је ли овде мртвац у кући, или се мој покојни стриц вратио па га ваља наново сахрањивати?
Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он им утврдо обећао. Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши! ... хтједох рећи: чисто нам је, божепрости, стајао на путу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, али ни налик на онога живог Лалу.
! Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај! Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака, и стек’о доста, да ти сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!
— О, па што не кажете! Извол’те, молим, извол’те. — Фала лепо! Мој покојни није марио за диње. Увек сам их крадом јела у кујни с млађима... Био је нервозан на диње здраво.
Боже, шта је човек! Не зна ни кад проживи, а текем дођу године! Па ми паде сад и то на ум, боже, какав је штуцер мој покојни био некад као млад трговац, кад ми је шмајхлов’о!... Тхе, па све је прошло!
Кера био ако не потрефим! Та још мој покојни бáба (бог да му душу прости!) говорио ми је: »Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.
о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти, па је за длаку фалило да не плати главом и буде покојни.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
враћају слуге да од куће још штогод понесу што су оне заборавиле, а сад се, успут сетиле (а нарочито је то оно што је покојни за живота радо јео). И тако у поворкама, из свих маала отискују се и журе ка гробљу. А гробље није далеко.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Због те њене крутости често је госпођа Макра корила, али то се фрајле не хвата. Она зна да јој је покојни муж госпође Макре у тестаменту осам хиљада оставио, па јој ни бриге.
Она је није хтела давати у инштитут, али покојни је тако хтео, па сад што му драго. Госпођа Макра се врати у собу, па забашурује целу ствар.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да те не окара Ђура, па ћеш да кажеш: гле!“ А отргнувши се, додаде: „Није мене ни мој покојни хватао за руку!“ Ана се препаде и покри лице рукама.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
искуства, да у Европи многи научници и државници сматрају Бугаре за физички јак народ, али без дара за духовни рад. Покојни министар Калај, некад један од писаца статута за аутономну провинцију Источну Румелију, често ми је говорио да Бугаре
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: Може бити, може бити, али то не мења ствар. АГНИЈА: Дакле, није тачно да је покојни Марић имао младеж више леве усне.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Уме управљати, али за дућан много не мари. Пера је сад у дућану и у механи газда. Отац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан.
Госпођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана. Лепу су кућу водили, но покојни Угљеша радо се картао, па се уплео и у неке процесе „наследствене”, па му адвокати и судије појели све.
Господар Софра још једаред стресе се и изда’не. Нема више господара Софре, мртав је. Док је покојни Софра издисао, Пера пред кућом хода горе доле, гледа на први кат, чека кад ће пући глас да је отац издан’уо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Зато су, помислише тада, тако страшно урлали прошле ноћи пси. Уосталом тако се и, главом сам, покојни Лазар Исакович јављао, као да је трговао оружјем по ваздуху, целу јесен, пре осам година, а све зато што му син није,
Деца су му добро, код куће, а оставио му је и новаца. Над гробом госпоже Дафине подигнут је кров. Црква се већ зида. Покојни Аркадија пак јавља се ноћу, у селу. Већ неколико њих видели су га како се гега, и чули су га, како певуши, кроз нос.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
да се ствар изглади и да се опет сретнемо у филму »Љубав по подне«, где смо могли да се гледамо до миле воље, јер је покојни Гари (Купер) био лафчина и није правио питање. Те зиме због мале Одри упропастих свој зимски капут.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Не односи се то лично на вас, него је то ствар начелна и вриједиће и за оне који би након вас дошли у ту службу. Покојни Долћи имао је сто педесет дуката на годину.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Али шта знамо, кад човек има деце, треба да се стара. ПРОВОДАЏИЈА: Тако је богме. (Младожењи.) Знате, ваш покојни отац, толике муке, то јест! Пак шта је било?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ваљда си туда ходо. —Ма хода сам ја, мајко, куда ти год драго, али, вала, у те твоје Орозовиће ...Тамо ми, ваљда, ни покојни ћаћа није стига, а он је прошлог рата, у Седамдесет деветој Јелачић-регименти, обигра пола Европе.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Шта је сад нашла да изводи? Немам намеру да вепра чекам у кориту! Није мене мој покојни отац неком вепру за вечеру спремо! Дижи се одатле, па д идемо!
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Све ми је овим доведено у питање... (Кратка пауза) МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: А лепо је говорио покојни отац: „Каткад и оно што чујеш из људских уста треба да послушаш ко да си чуо из облака!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш! Или, ако би која дошла да штогод, какву ствар, урутку
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
па ћу да вам испричам шта се све исподогађало с мојом бакутом и њеном рођеном кућом коју је подигао из свог џепа лично покојни деда Гаврило.
изузетно сумњивог у атмосфери, мислим нечега што ме је подсећало на ону чувену сцену из филма „Тачно у подне“, где покојни Гари Купер прелази преко трга, а негативци га прате кроз нишане револвера. Нешто тако!
— Боже ... — настави бакута — кад се само сетим оних дивних времена, када је твој покојни деда имао једини ауто у овом кварту. Замисли — „Изота Фраскино!
„дијафрагми“, киселкасто-базних пена, анти-беби пилула и периодичних календара, сличних онима које је употребљавао покојни Руђер Бошковић приликом израчунавања звезданих удаљености. Заиста се смртно преплаших!
Можете ли уопште да замислите његов глас у седмака? Покојни Лујика Армстронг био је према његовом гласу чист колоратурни сопран, кад вам кажем!
То је било време, а не као данас! Свако у свом сепареу! Сепаратисти једни! — И како је само покојни Луленце, одапео! — почиње он по ко зна који пут причу о свом великом учитељу, убацујући један „штрц“ соде у ружицу.
Обожавао је, иначе, пивчугу, баш као и покојни Луле — прича Суленце — и то га је, Анчи, трошио равно из флаше, јер треба да знаш, Анчи, пивчуга најбоље тако прија!
(Суле се побожно крсти пред запањеним скупом.) шта је радио покојни Лука Ћеловић? Јео празан пасуљ без меса за господина! — и пио кафу без шећера, јер је била јефтинија доле у „Бристолу“.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Чуо сам да је врло велика. — Заиста је све тако лепо удешено. Његова екселенција, покојни сенатор, утрошила је неколико милиона. — Срећа је за село да је један напуштени манастир претворен у замак.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: А зар ја знам? Знам да овде у дворишту има она мала кућа, две собе и кујна, што је покојни Мата зидао пре осам година. Знам да у тој кући још од почетка седи та тетка. И ето, то је све што знам.
АГАТОН: Овој девојци што нас је сад служила. Њој је тетка, па је због тога сви тако зову. И покојни Мата је звао тетком. ВИДА: Па откуд адвокат тој тетки да преда кућу; није ваљда адвокату тетка?
ПРОКА: Е, то стабло, то је покојник. АГАТОН: Ама, покојник Мата? ПРОКА: Јесте! АГАТОН: Може бити, јер и покојни Мата је био тако нешто мало накрив. ПРОКА: А видиш ли ову грану овде? АГАТОН: Видим!
ПРОКА: А видиш ли ову грану овде? АГАТОН: Видим! ПРОКА: То је покојни чика Риста Николић. АГАТОН: Кој' чика Риста? ПРОКА: Ујак покојног Мате. АГАТОН: А, онај, знам! Па?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А сада нигде перцета, ни за пахуљицу! (Јелисавети) Јесте ли видели како је река близу? Док је мој покојни мајор био жив, после ручка седимо овде, једемо кајсије, а он коштице са веранде баца у реку!
) ГИНА: Ви сте то почели... још док је покојни мајор био жив? СИМКА: Зар је сад важно? ГИНА: И ти, најближа комшинка, с мојим сином? СИМКА: Гино, молим те!
СОФИЈА: Ја га спасла? СИМКА: Дробац је ишао за вама као опчињен, Секулу није ни пипнуо! А покојни Филип га је спасао од смртне казне! ЈЕЛИСАВЕТА: Филип га је ослободио дрвеним мачем!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Шта ћеш друго! Сад се баш сетио како се покојни ћир-Никола оклизнуо једне зиме на глатким степеницама црквеним. Марко се десио ту, па помогне старцу да устане и
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин
— Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! — А, јакако, учо! Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!
— Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И тада се памтиле и употребљавале његове речи и изреке. „Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи Трифун“. И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној
И само то. Ни ко проклет? Да ли цео свет или само они мушки: и Софкин отац, и њен муж, покојни Марко, па сада и овај њен син, Томча.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Једном мали Станин запита матер: „А мамо, шта ми је био покојни Јанко?“ „Ништа, душо!... Бијаше мио ђеду ти Пеју, а не бјеше нам род.“ „А бјеше ли Његуш?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
дјед видје кнеза млада, снажна, горопадна и сложен као сунце у луци, пољубише се и један другом крв алалише, а мој покојни дјед пригну му главу да га кнез посјече, а и кнез, као што су га свјетовали, одмах дједу ми пригне главу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
нама, господине, кад смо те дочекали и да можемо одвратити један дио од онога великога добра што је био нама твој покојни отац учинио, али не знамо другога начина, него ћемо сви твоја кола и тебе у њима вући.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Те ствари ја боље знам него ти, кâ шта су боље знали од мене покојни Шкоранац и Чимавица... — Није то, него је он страшљив! — рече Мачак. — Ти лажеш! — викну Бакоња. — Нисам ја страшљив!
— рече Дундак. — Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца — рећи ће Тртак, намигујући ковачу. — А ко зна би ли, брате?
Е, сад се зар тâка душе, па би тâка за св. Врану? Би, кâ и мој покојни ћаћа! Он би приказивâ рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост без
И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде. Даклен, Иве, у памет се!
— Јер је покојни стриц Јурета, бог да му душу прости, мога свакога трена мињати глас, те би се ти заклеја да чујеш пуно људи...
Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „Стој!“ па ондак: „Стани! стој! стан!...“ све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Бог га због тога Вукашином кажњава. „Па ваљда знаш како син треба да се опходи према оцу“, рекао сам му. „Мој покојни отац је само са чобанима друговао. Причало се да им је често од свога брашна и погаче месио.
Ово су јадикали!... Реч му је била тежа од товара. Е, данас нема више таквих људи као што је био твој покојни деда Аћим. Селачка мајка је он био. Трговао и радио, а све поштено. Па буну што је подигао...
Ја сам му донео водицу и име, док га не крстимо. Кума нећу да слушам. Име ће му бити Адам. Први човек и мој покојни пријатељ тако су се звали. Мијате! — викну. — Пали прангије! Пали, Мијате, родио ми се унук!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И чини му се да кроз сваки цветак, Кроз травку сваку, духови покојни Буде се с чежњом живота; Док анђ'о, Невидним крилом, у тај час опојни, Диже их тихо у висине млечне...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
обриса очи и прича ми даље: „Године 1792, када је Народна скупштина приступила изради новог устава, зажелео је покојни краљ, који је мога мужа врло ценио, да се њему повери једно од министарстава, али се Антоан не могаде одлучити да се
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Седим овако ја, а овако седи комисија — показује обично руком капетан Таса. Па ће рећи покојни Коста, Бог да му душу прости!
) Тасо, брате, вуци питање! И ја извучем питање са три потпитања. После: ћутим ја, а ћути и комисија. Па ће опет покојни Коста, Бог да му душу ’прости (и ту се понова прекрсти): Тасо, брате, вуци друго питање.
Ја узмем друго питање и опет са три потпитања. И понова ћутим ја, а ћути и комисија... На то ће рећи покојни Коста, Бог да му душу ’прости, Тасо, брате, ти си налупана глава, ал’ си на испиту пао.
Ми смо се, сем твоје мајке, увелико утешили за тобом и сад, кад говоримо о теби ми, уз твоје име, кажемо покојни тако, као да ништа није природније било од тога да ти погинеш у двадесетим годинама на чукарима добропољским.
Овај племенити Хајнрих, покојни бечки грађанин и добротвор, беше, дакле, човек који се за све био постарао доле на земљи, да би му добротворска душа
И ето та ситница, тако незнатна, о тој повратној карти, коју је зачудо пропустио да предвиди покојни добротвор (а право говорећи, није смео да пропусти кад је већ неки бечки добротвор; и није ни прави добротвор већ
га, пошто се поздраве и срдачно руку протресу, пита овако: — Бога ти, — вели — Митре, можеш ли ми рећи: је ли још жив покојни Нинко из Памбуковице, или није жив? — Није, славе ми, газда-Ико, умро ти је он давно — каже сељак. — Лака му земља!
Кнежевић — сада професор негде у јужној Србији и Радомир Милаћ — сада београдски адвокат; од којих су прва двојица покојни.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кратко речено, био је то један од оних људи о којима се код нас не каже „покојни“ , него „јадни”: „јадни Франо“ , „јадни наш Франо”. Такви људи није ред да имају дјеце.
Дошао ми је одједном безазлен као дијете. — Е, баш сте широк фратар, „либералан фратар”, имао је право покојни дјед. И добар човјек, к томе.
У једном разговору с истражитељем жени је избјегло да несталог назове „мој покојни“; а онда јој се преломио јецај. „Госпођо”, тјешио ју је истражитељ, „он за нас није мртав.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После је одлежао трлему, и мал' није умро. — Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? — Покојни Вуксан га је видео па умро. Он је казивао чилу да личи на лисицу.
Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа. Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Живот ми омрзне, те одем у ону стару кућу да се објесим, како ми је отац покојни наредио. Кад, у кућу уђем, отворим једну одају и видим у њој вјешала ђе о шиши висе.
Чекај ти мој покојни Јефтан, чекај, нема па нема. Шта ће друго но узе тефтер, па запише дуг. Али хоћеш; не зна му ни имена ни безимена, па
рахметли рахат — удобно, спокојно рахатлук — слаткиш; ракија рахметли — покојни рекавица — воденица реушити — успети, испасти за руком рупњак — житна мера (пола мерице) рушпа (рушпија) — дукат
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
дуго, уз долазак мрака, Причао је мени он, капетан војни, Кога су бојеви дигли до јунака, А случај не хтеде да буде покојни — Причао је ствари из првога рата С речитошћу оном што му војска дала: Од његових речи страх не зна да хвата, Исто
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
сам своје мишљење о овоме, када се удружило неколико водећих влада — нека врста Свете алијансе — коју је заступао покојни Ендрју Карнеги (Андреw Царнегие), који може са правом да се сматра оцем ове идеје, пошто јој је дао више публицитета и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
године био први позван у Принстон да одржим предавање о аустријском ултиматуму Србији. Покојни Мозес Тејлор Пајн биоје мој домаћин и њему сам показао брест испод кога сам доручковао пре четрдесет година.
Мерион Крафорд написао ми је препоруку којом сам се представио Оскару Браунингу, члану Кингс колеџа. Џорџ Рајвс, покојни председник управног одбора Колумбија колеџа дао ми је писмо за В. Д. Нивена, члана Тринити Колеџа.
Мерион Крафорд написао ми је препоруку којом сам се представио Оскару Браунингу, члану Кингс колеџа. Џорџ Рајвс, покојни председник управног одбора Колумбија колеџа дао ми је писмо за В. Д. Нивена, члана Тринити Колеџа.
Један од њих, дипломирани студент Харварда, покојни Артур Гордон Вебстер био је познат професор физике на Клерк универзитету, а други је био са Џонс Хопкинса, Џозеф
Мој колега, покојни професор Френсис Крокер Бејкн са Колумбија универзитета, придружио се са великим одушевљењем мојим напорима.
на Рударској школи Колумбија колеџа” имао је израђене наставне планове неколико месеци пре мог доласка у Њујорк. Покојни Френсис Бејкн Крокер, у то време тек постављен за предавача електротехнике, и мој каснији колега и доживотни пријатељ,
У току крос-испитивања, адвокат оптуженог, покојни Џозеф Чот га је упитао: “Ко је по вашем мишљењу највећи физичар у Сједињеним државама?
Ову предрасуду подржавали су и лажни изумитељи тога доба. Пажња коју су Роуленд и његов ранији ученик, покојни доктор Луис Данкан, посветили електротехници на Џонс Хопкинс универзитету, помогла је много подизању угледа
Чувени хирург, покојни доктор Бал из Њујорка, послао ми је пацијента којије имао скоро сто малих сачми у својој левој руци.
И ово сам одбио. Другог марта 1896. године, покојни професор Артур Гордон Вебстер са Клерк универзитета у Ворчестеру држава Масачусетс, упутио је писмо у ”Тхе wорцхестер
Простирање електричне струје са једног краја жице на други, први пут је испитивао професор Вилијам Томсон, покојни лорд Келвин са Универзитета у Гласгову, када је 1855. године пројектовао први трансатлантски кабл.
Ваши је тако нешто пробао и није успео. Покојни Пикернел, главни инжењер одсека за пренос сигнала на велике даљине Америчке телефонске и телеграфске компаније, исто
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Опет ти кажем, девојко, ја оћу ноблес у мојој кући. ЕВИЦА: Али забога, мајко, није ли ме и покојни отац учио да није срамота радити?
ВАСИЛИЈЕ: Та ја нисам луд; колико сам пута долазио док је јошт и покојни мајстор живио. ФЕМА: Рифтик, опомињем се, кад је тео за пединтера стати.
Кад си јошт овакову мајсторицу у твом веку видио? ЈОВАН: Па добро, а што сам ја крив што ме је покојни мајстор тако научио? ФЕМА: Твој је мајстор био, да ти кажем, магарац; ти треба да будеш паметнији.
ФЕМА: Гурбијан, ти ниси рођен за пединтера, него за каквог шегрта. ЈОВА: Е, а знате како мије покојни мајстор... ФЕМА: Пст! Безобразник, какав мајстор? Не знаш рећи покојни господар или господин.
ЈОВА: Е, а знате како мије покојни мајстор... ФЕМА: Пст! Безобразник, какав мајстор? Не знаш рећи покојни господар или господин. САРА: Он говори о вашем супругу? ФЕМА: Да!
ФЕМА: То је импретиненција! ЈОВАН (продужи): Па знате ли, мајсторице, кад вас је покојни мајстор оклагијом чак у подрум отерао, што нисте тели радити. ФЕМА (скочи): То је безобразлук!
ФЕМА: То је гурбијан; ја му говорим за ноблес, а он оће да спава. ЈОВАН (врти главом): Да нешто устане покојни мајстор! ФЕМА: Опет ти? ЈОВАН: Ала би нас млавио. Све би се преко ћилима и Жутова преврћали. (Отиде).
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Драгашевићем о смрти мајора Велимировића, и изразио му моје чуђење да је покојни Велимировић тако јако примио срцу речи једнога ђенерала, о коме ни сам није имао бог зна како високо мишљење, г.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Арсе Пајевића, који је као издавач Невена и Стармалог стојао у живахној преписци са Змајем, — саопшти ми једнога дана покојни Пајевић како му Змај пише и моли га да му набави Славјанку, алманах српске омладине из године 1847.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Жље, господару, жље! Пре неђе соко ти сломи десно крило, а послије ти липса најваљастији хат — за којега још покојни Иван-бег кажеваше да је од пасме Кастријотових ждребицах... Одмах сам рекâ неће добра бит!...
Не жнавам га, ну рукâ бих да је унук покојнога Брацоке — тако га звамо. — Та знаћеш, господару, онога те га је спјевâ покојни Потуцаковић... Баш он. КНЕ3 ЂУРЂЕ: Кажи нек’ уђе! (Вујо одлази.) Чедо од разговора! Ал’ давно памти, па много зна.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Немој, моја слатка душо, да се затре моје племе... моја крв, Бог ти сваку срећу дао! — преклиње покојни Мијо, а сузе му теку низ образе кô киша. — Ми, стари, не можемо ништа. Закон те гони; ми те не гонимо.
— Немојте, дјецо, — говорио би покојни Мијо — за свашто одмах летити суду. Суд је суд!. Боле, насул'те се 'вође, у селу, пред својим људ'ма, јер коме данашњи
Крајишници се враћају... бјеже од Бање Луке. Јадно, чемерно, убијено, бјежи, не обазире се... Ја и покојни Партенија — вјечна му памјат — стојимо горе код кошарâ, па гледамо... Врви Крајишник кô да из земље изниче!
Један, сирома, ижеднио, лијепо му пјена тргла на уста, сврати се оном точку код горњије' млина да се напије воде, а покојни Партенија — вјечна му памјат — затеже из острагуше, па у пô поле чела прас!
— Вели покојни Партенија: „Симеуне, сине мој ду'овни“ — настави Симеун, кад искапи чашу — „ти добро, вели, знаш шта су, каже, Мајданци
Ето ти, вели, те шкрљачине и гереналске кабанице, а ено ти мога ата, што ми га је покојни владика Прокопије, каже, поклонио за стотину жутије' дуката...
отвори своју собицу за оставу, па поче избацивати ођећу: — Ето ти, вели, Симеуне, те моје ћурчине, што ми је покојни владика Антим — алал му курдељ! — поклонио за педесет бијели' меџедија.
Зуји куршум око ушију. Препаде се покојни Партенија, па се обазрије и викну: — Устави, Симеуне! Устави, болан; доста је!
— чу се онај иза каце и опет зијевну. — Пију, а и пили су, драгости моја, и други. Или је покојни Силавестар пио, или је жив роб није пио, па га јопе' заигуманише, па запроигуманише, док га чак и не зајермонашише.
Свеједно вам је, браћо, било кô кад човјек иза великог умора легне да спава, па га у пола сна пробуде. Изишли ја, покојни Партенија и Исаија у авлију, па 'одамо и једнако погледамо у Гомјенице и ослушкујемо. — Шта ћемо, браћо? Да бјежимо?
— Шта ћемо, браћо? Да бјежимо? — узврати се Исаија. — Шта ти велиш, Симеуне? — окрену се покојни Партенија мени. — Ја велим ако ћете ме послушати: да свете књиге, иконе, крстове, одежде и све што се могне из цркве
Све наоружано до зуба, дошло да брани од мрски' Агарјана ову свету цркву. Покојни Партенија — и у гробу му 'вала! — изваља цијело цјелцато буре ракије из подрума да се народ мало ослободи и прибере.
Ћипико, Иво - Пауци
Бијесан, па разиграо вранца... није већ божји вјетар... Их! Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило како је покојник на самрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину
Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује: — Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и он; па је ли
А лако ће и с опоруком. гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале. Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа.
„Али ипак претурила би се година, и лијепо би се живило” помисли. „Да, лијело, да не усрну покојни отац у дуг” Жена му рађа мушку дјецу: двоје их је, два сокола.
Вели: —Поручили сте по ме... —А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо, што је од онога одгојка у планини што га покојни Илија Смиљанић држаше? ... — Ондје је, господару... држи га син му Раде ...
— И Илија се служио шумом и бранио од другога, таман као да му је дједовина... Та, знате, кад је оно покојни Илија, да упали клачину, посјекао силу дрва, тужио сам га на опћини, баш тревили се и ви... А не знам што би од тужбе!
Све је негда било опћинска шума, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово! Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је ли право да ми се сада одгојак отима?
— А да знате ви — успали се Раде —колико ова ограда дала је добра господину начелнику! Колико је мој покојни отац донио јањаца, пршута, јаребица!...
А већ је давно минуо рок исплате прама погодби за купљене дијелове земље покојнога братучеда Нике. Покојни отац хтједе тада да учини погодбу за више година, али газда Вељаше тада: — Учинимо за једну годину, па кад ти мени
Али која му корист од тога? Зар није му боље да му носим сваке године земљин приход и мој труд, као и покојни отац? Зар мени што друго треба него толико да кукурузовим брашном прехраним себе и своју чељад преко године...
Али то би било прерано! — рече за се, уставивши се у ходу. — Прерано, да!.. Та још покојни отац у гробу није се ни распао !... — И згрози се, и трга га велика неисказана бол...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
врлина им поклекне, ђаволак у њима проради, те ошамућене као рибе исцеђеном дивизмом, падају у његове жудне шаке. Покојни Прохор је често упирао прстом на Дадару, говорећи како се сам пакао угнездио у његовом телу да би по Вратимљу сејао
Не може се без неких простих потреба, макар како узвишен порив калио вољу. На томе се сломио покојни Прохор. Али, на жалост, на томе неће пасти и Никанор. Никанорови циљеви су приземни. Он се не брине о вечности.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Старији александриски научници сећају се често боравка великог Сиракужанина у овоме дому. Покојни Конон, који му је био најближи и дописивао се са њиме, умро је са жељом да га још једанпут види.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (и не гледа га.) СЕЉАК (наваљујући): Сал још једно. И то од оној што је још покојни газда пио. СТАНА (не гледајући га): Доста вам је. Нема више. И сада сте већ пијани. СЕЉАК (увређено): Ко?
СТАНА (не слушајући продужава да је намешта, удешава уживајући): Лепа, лепа си ми, снашке! Право је имао мој покојни млади газда што, место толиких хаџијских и газдинских кћери, тебе узео.
Све удесим и разместим онако како је још покојни газда уживао, па само да она сиђе с децом, и тамо седи, раскомоти се; али она неће.
ТАШАНА (одбијајући): Не то, деда. Није нико, већ он, он, дедо, он, покојник! МИРОН Како: »он«, »покојник«! Покојни твој муж? Не разумем!... (Досетивши се): Ама да га много не сневаш?
ТАШАНА (неугодно): Не то, дедо! Није то! МИРОН Па онда тек сад ништа не разумем. Он, покојни твој муж, а опет није он! Сада тек ништа не могу да знам, Ташана!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не волим, брате, ове наше школе. Све којешта се ту учи, Настасе, веруј! Све неки покојни цареви, неки покојни богови, и неке животиње којих више нема, и неће бити. Буди бог с нама! Да ми је нешто друго...
Не волим, брате, ове наше школе. Све којешта се ту учи, Настасе, веруј! Све неки покојни цареви, неки покојни богови, и неке животиње којих више нема, и неће бити. Буди бог с нама! Да ми је нешто друго...
Изишао јој пред очи муж, покојни Тодор, несрећни човек који је главом платио што је богат. И дохватило је оно њено ваздашње неразумевање богатства,
— Очи јој светле, као да Бога гледају. — Ето то покојни Тома никада није могао да види, и да зна да смо ми цпећни људи, да сиротиња није увек црна, да и сиротиња пролази, ако
са ово неколико седих длака, него хоћу да вам кажем: док извучемо Светислава, неће ми више личити, што рекао мој покојни отац: „да дерем клупе”; да уписујем семестре за Јеврејски језик, да полажем докторат.
говору, многобројне врло кратке речи, доносе собом слабо размицање усана, приљубљене усне, и услед тога крутоћу браде. Покојни Јова граничар говорио је народски: да опора воћка веже човеку уста.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Овде ми на памет пада наш покојни отац, који би ми увек кад му се моји поступци не би допадали, говорио: »Еј, мој синко, доћи ће памет, али неће наћи
чим очи сведе, примети једног духа који га за косе очепа и у једну звезду однесе, гди по вечноцветућеј ливади сенке покојни магараца обитавају. — У земљу магараца?
— Овде ми на памет пада наш покојни отац, који би ми увек кад му се моји поступци не би допадали, говорио: »Еј, мој синко, доћи ће памет, али неће наћи
чим очи сведе, примети једног духа који га за косе очепа и у једну звезду однесе, гди по вечноцветућеј ливади сенке покојни магараца обитавају. — У земљу магараца?
Овај ми није леп као покојни Пера, овај нема кућу као покојни Пера; овај је леп; све, све, али мислим да нећу тако живити као с покојним Пером.
Овај ми није леп као покојни Пера, овај нема кућу као покојни Пера; овај је леп; све, све, али мислим да нећу тако живити као с покојним Пером.
« — »О, не старајте се, лепа госпоја удовице, ја ћу вас, ако је само ваша воља, сердечније тући него ваш покојни Пера.« — Опет просиоци. »Удовац, има троје деце.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
јер му је то била маћеха, већ Марија; његов се отац није звао Миљко, већ Мијат, и није био свињарски трговац, већ поп. Покојни се Спира није родио у Петровцу, у пожаревачком округу, већ у Рековцу, јагодинском округу; нижу гимназију није учио у
, мојих мука да научим пети падеж од именице пас. Сви остали падежи ишли су којекако, али пети падеж једнине (покојни звателни) никако ми није ушао у главу, нити сам умео да га погодим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А један који се вратио из вароши прича како је сада чуо да је његова цела чета изгинула. — Да сам тамо, био бих покојни... — Значи, бато, комарац ти спасао живот. Онај у углу умире од маларије.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Србија! Србија — слободија!... Ако за тој! Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује. Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а