Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Бог да га прости... Бог да га прости!... Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... Попа и Јова изиђоше напоље... Ноћ се лагано спуштала... 8. НАТУШТЕНО НЕБО Сахранише Алексу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗАШТО? Као скрушен браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И пепео свети ветар не раздува — Музо, зашто и ми не чувасмо тако Срце
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
задовољни с тестаментом, а и они други што се спремају да дигну процес и да га оборе, и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат. Господин-попи опет најугледније место. Седе сви и једу.
— уздише Глиша, искали чашу и спусти главу на сто. И сви тресу жалосно главом и хвале покојника. Износе многе врлине његове, од којих за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или
Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: »Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог таковог имати; то ја само кажем: Проку нећемо лако накнадити.
»омладинци« у душанкама са дугом косом и разастртом Заставом и Даницом на столу, и удовице са брошом незаборављенога покојника; неке групе са лицима као порцуланске »супшисле«, без носа и уста, а са очима мастилом поправљеним, и напослетку као
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трифуна је, међутим, слињење Петрово било разљутило. Шта би, каже, хтео? Хоће ли да ћер, тог покојника, хода, по Кијеву, и да се кикоће, као луда на брашно, не знајући да јој се отац охладио, и да је на други свет отишао?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Пре је емигрирао под својим сопственим именом, сада под туђим. Тиме је сам себе огласио за покојника. АНТА: Па јесте... али овај... ако се он опет тамо кроз три године јави?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Трудна жена не ваља ни да пали воштанице за душу покојника, а не ваља ни да гледа у празан гроб, јер ће дете целог свог века „бити бледо и болешљиво“.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
је облигације, тужбе, жалбе, а понекад и неко надгробно слово, које ће, наравно, други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.
Чим неко онако силнији, а ипак доброга стања, умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника (који ће се доцније извесно парничити због наследства, па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она га и не гледа, кука, нариче. Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље. Па када почне оно: на кога их је оставио... што не сиђе да их види и не погледа...
се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се да тиме као не увреди покојника, што би му тим својим доласком „мешали се у његову кућу“, долазили, „узнемиравали га“.
Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи. Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.
Једно то, а друго још и помисао да њено тело још није чисто од првог мужа, покојника, а камо ли да сада још дође и тело другога.
(Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа.) Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњу, мучење
Капију заборави да за собом затвори. А као да је заборавила и на покојника и страх од њега. Изгледала је радосна, весела. Тако је брзо ушла.
Не што је то она учинила, већ што је Аница у томе осећала како мајка јој хоће тиме намерно да увреди покојника. А они су сад сви против њега. Чак га као и намрзли. И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту.
И то све због тога, што Аница неће да пође за Иту. А сад је Аница напротив, кад су сви били против покојника, сматрала да је дужна да га брани од њих, не само њега од њих, већ и себе од њих, што они тиме, удадбом за Иту, хоће
И измиче испред покојника цептећи од страха што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“, није можда истина. Понекад то је тако силно да од
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Није, него била ту у кући, неговала покојника, на њеним је рукама и изда'нуо, па... тако, нашла се ту. САРКА: Добро, то је тетка, а ова девојка?
Раније их нисам никад ни видео. То су обично људи незнани и скривени, али кад тако падне какав тестамент богатога покојника, они се појаве и зађу од адвоката до адвоката и по цео дан дрежде пред вратима старатељског судије.
ГИНА: Да се уселимо, Проко, дабоме, да се уселимо. Биће ми некако туга и, што кажу, једнако ћу се сећати покојника... (Заплаче.) САРКА: Ама, прија-Гино, зашто сад плачеш зато што ћеш да се уселиш?
ГИНА: Па то, знаш, те и задржах се тамо. Гледам, боже, оне ствари, па све ме подсећа на покојника. Гледам ону столицу на којој је седео, па тањир, па нож, виљушку, па ме све гуши туга; па погледам сланик па ми паде
ГИНА: Тако ми бога, Сарка, узела сам га колико успомене ради. Ти знаш колико ја жалим покојника. САРКА: Знам, како да не знам. ГИНА: Па велим, за толику жалост право је да узмем какву ситницу за спомен.
ГИНА: Шта ћу, ко ће ожалити покојника ако нећу ја? АГАТОН: А где ти је Прока? ГИНА: Он оде у општину да потражи правнога референта да га припита: имамо ли
ПРОКА: То је најчувенији адвокат за обарање тестамента. Одличан правник. Или прогласи покојника за лудог или измисли фалсификат или просто украде тестамент. Кажем ти, одличан правник.
ВИДА: Рекох ли ја вама; ова девојка личи на покојника, а ви сви на мене: „Уа!” као да сам богзна шта казала. А ова Гина се чак и заплакала што вређам покојника.
” као да сам богзна шта казала. А ова Гина се чак и заплакала што вређам покојника. ГИНА: Па личи, дабоме да личи. Видела сам ја то одмах, ал' нисам хтела да говорим из поштовања према покојнику.
ДАНИЦА: Хвала вам! АГАТОН: Нема ту хвала, то је моја дужност. Још кад сам обишао покојника за време боловања, осетио сам ја да он има нешто да ми повери и све се ломи: хоће ли, неће ли...
Ожалили сте као породица покојника колико сте умели и могли и то ће вам бити исплаћено. ГИНА: Шта ће нам бити исплаћено?
АГАТОН: Па нећете, дабоме, а и не морате, јер напослетку не може се од вас ни тражити да целог века жалите покојника. Ми који остајемо у кући, ми ћемо га и даље жалити и приређивати му парастосе и палићемо му кандило...(Сети се.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Доста је он примио његових грошева за разне услуге, али Марко не жали покојника. Сва лица у граду изгледају као путници, који морају да прођу испод ове звонаре.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Е, баш овако, три пут ту ријеч рече. И, чујете, он се наклони с коња и пољуби ме у чело; ја њега у руку. Оба моја покојника (сина), десише се украј мене, па закликташе и поиграше, као од весеља... Фала Богу, чем’ то слути?“ „Како чему?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МАНОЈЛО: А без те чворуге не може да га препозна ни његова рођена кћи! ПРОСЈАК: Овог покојника излечио сам од гуке! МАНОЈЛО: А без те гуке није мого да докаже да је невин, и да није убица!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛXXИВ ЗАШТО? К'о побожни Браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И свештени пеп'о ветар не раздува Музо!
зашто и ми не чувасмо тако Срце са пепелом покојника мили'? Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала, а ја да сам плак'о!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту, испод тога зида, простирала се варош покојника, а мало даље према југу видели су се опет многи храмови, и долински котао са гробовима фараона.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Хвала роде! — Бог да прости покојника... — Амин да Бог да... — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Али ситно фарбаш, друже.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тек му то не полази за руком. То се јасно види, премда он нема што да пребаци ни себи ни добром арнаутском закону: покојника је правилно положио, млин зауставио да не клепће и послао некога божјака, какви се вазда лако налазе око ханова,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Отварају с’ раке што другове деле, Њине дичне кости здружити се желе. Потомство се жељам’ покојника клања, Здружује им кости под сводом штовања.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ПУТОВАЊА 34 В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ 35 ВИ ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ БИЋА И РЕЧИ 36 ВИИ ИСПАШТАЊЕ СНА 37 ВИИИ СЕВАЊЕ НА ПОКОЈНИКА 38 ИX ПОЧЕТАК ЗАБОРАВА 39 Х ИЗМИШЉАЊЕ СВЕТА 40 XИ ЗАЧАРАВАЊЕ 41 XИИ ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ 42 XИИИ КРАЈ
ВИИИ СЕВАЊЕ НА ПОКОЈНИКА Пред вратима иза којих простор гњије Он је збуњени златник и двосмислени раст Мутне речи све дубље која чека на
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја и тако к небу гледим, Ту им тражим лика, Кад се сетим мојих милих, драгих покојника. ЛВИИ Кад нам мили на пут пођу, Пуни смо жаљења, Рукујућ’ се говоримо: „Збогом, — до виђења!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
пожунска омладина одржала вече у славу вечне памети премилог покојника са предавањем о Павлу Поповићу Шапчанину.” „Ако...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
задолигати — „нарочито певати, нешто слично алпском јодловању“ Задушнице — дан посвећен мртвима; божја служба за покојника заптија — жандар, стражар збитије — догађај зека — мала зелена пушка земан — време; век, године зијанћараст —
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ГНЧ, 41, 219 ид), и да »ђаво« често није ништа друго него душа покојника (о. с., 223 идд). Још једна интересантна жртва забележена је код босанских мухамеданаца: они бацају љуске од ј.
К. се приноси на жртву и демонској мечки, о Светом Андреји (СЕЗ, 19, 67). Понегде о празницима на крстове покојника мећу њихови сродници к. (ГЗМ, 6, 159).
сунчеву, и зато што се бацају у извор или реку, у којој се, према врло раширеном веровану, налазе душе предака и покојника уопште (упор. С. Еітрем, Опферритуѕ, 114 идд; W.
празнику митскога претка; Бадњем вечеру; Младенцима, свадби; летњим процесијама), и на местима где се налазе душе покојника и предака (гроб; извор или река; раскршће; буњиште; дрвљаник; кров од куће); или се дотура прецима на тај начин што се
Као апотропајон, утук, т. се нарочито радо употребљује у борби против мртвачких демона, и против покојника чији повратак жалимо да онемогућимо. Пре но што се мртви спусти у раку, боде се т.
истим почастима као и човек (јер се, према примитивном веровању, у њој налази душа најстаријег претка, или другог ког покојника из куће, упор., уосталом, и С.
О римским задушницама, лемуријама, бацао је домаћин душама покојника пасуљ, да би их заситио и одагнао од куће. Пасуљ који падне са трпезе — веровали су стари Грци — не треба дизати, јер
Ћипико, Иво - Пауци
Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит”, изговорене једва чујно, живо га такнуше.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Да није болест? Деца да нису што? ТАШАНА Па нешто га и за децу зовем, а највише за покојника, за гробље. Зовем га да га питам кад пада, кад треба трогодишњи парастос у покој душе да дам.
ТАШАНА (охрабрена): Ох, сви они, и кад дођу, као да су дошли њега, покојника ради, да њега виде, да њега походе, и као њему мртвом да угоде.
(Смеје се): Када ли се овај удеси и када чу да је овамо слободно и весело. (Гледа га.) Бре, бре, од кога те покојника тако удесише у те чохане чакшире, па и џемадан, па чак и свилен појас! Само си рукав опет врпцом везао.
« И онда, како су смели због покојника толико да те држе у страху, у црнини, у плачу, самоћи... ТАШАНА (неугодно, већ са страхом помишљајући на то): Мани
И видиш, како су од тада сви весели, раздрагани, као да никад овде није било жалости, покојника, црнине. Видиш како се сви утркују ко ће те више развеселити. Е мислим се ја: »Знам ја вас.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
коментаришу, објашњавају, обрћу речи, премећу реченице и, на крају крајева, на основу нових података, тако измолују покојника и тако преврну биографију, која је дотле била написана, да бивша биографија личи просто на преврнут капут, са грудним
— Ви сте удовица, према томе сте били удати. Е па зар приликом удаје, кад сте се имали одлучити хоћете ли поћи за покојника, зар нисте онда размишљали? — Нисам. — Како то?
је лечио вашег пријатеља, покојног Андрију, заради на његовој смрти пет хиљада динара, а за то време ја на десеторици покојника зарадим ту исту суму! — Одиста, одиста диван принцип: што већи обрт, макар и мања зарада. А овај...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У сумерско-вавилонском Епу о Гилгамешу, који најмање две хиљаде година претходи хришћанству, насупрот судбини осталих покојника која је представљена мрачним бојама судбина погинулих у боју насликана је као угодна: Ко је у боју погинуо је ли