Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он, једно што јој је био стари сват, сматрао се од мужевљеве, покојникове родбине, — јер ни њена родбина није смела да јој долази, бојећи се да тиме као не увреди покојника, што би му тим
Пуштала би да јој поигравају прса, снага, да је обузимље и да се подаје оном, изван покојникове куће, зидова, капије и другом, новом, животу. А тај је живот био: Ита.
са женама из комшилука, ма да Аница није допуштала, силом, догод се за Недељка није удала, венчала, отишла одатле, из покојникове куће, сваке ноћи су седеле око ње, чувале је и као браниле од некога.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: Опрости, пријатељ-Агатоне, али ја мислим, нисмо дошли овде да се вређамо, већ да се искупимо око успомене покојникове, да га ожалимо као што приличи једној фамилији...(Заплаче се.) САРКА: Побогу, прија-Гино, ти опет плачеш?
АГАТОН: Ниси, ниси, то је истина. Не мислим ја да би ти прокоцкао ни једну пару из покојникове имовине. Не би, али, знаш како је: примиш кирију, метнеш у џеп, седнеш с друштвом, поделе ти карте и теби падне кец.
АГАТОН: И неће бити отворен све док не прође четрдесет дана од смрти покојникове. ПРОКА: Молим те, Агатоне, ја сам баш јуче прочитао закон, а питао сам и нашега кмета-правника и још неке адвокате,
СИМКА: Па опет, прија-Сарка, не могу да верујем тако нешто; ово је исувише млада девојка за покојникове године. САРКА: Знаш како је, прија-Симка, на старо дрво се калеми млад пелцер.
СИМКА: Овако изиграти фамилију! ТАНАСИЈЕ: Изиграти? Није изиграти, него подвалити. Ово је просто подвала са покојникове стране.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице. Бакоња се зачуди како прије стигоше.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А није то поготову она веома профињена староварошка култура из ГаздаМладена, Нечисте крви или „Покојникове жене“. Истина је, напротив, да ниједан српски писац до Станковића није у радњу својих романа и новела укључио тако
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
оштра и велика, и важна за разумевање Станковићевих ликова, нека то илуструје један хотимично изабран поступак из Покојникове жене баш зато што на први поглед изгледа недовољно мотивисан.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ТРЂ, ННЖ, 8, 87). У околини Дебра, приликом другог (поновног) погреба, поред покојникове главе меће се б. (Браство, 9—10, 438). Најзад, жене о Отворним задушницама саде б. по гробовима (СЕЗ, 19, 61).
Шљива. У домаћој религији ш. има угледно место. Она се сади по гробовима, за време погреба и доцније, више главе покојникове, и кити се разнобојном вуницом и крпицама, и другим даровима (СЕЗ, 14, 251 ид; 19, 249; ГЗМ, 6, 1894, 165 ид).
Ћипико, Иво - Пауци
На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. — Јесте ли видили ча нас је снашло?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
а сада калуђер, варошки свештеник и владичин намесник ХАЏИ РИСТА, првак хаџија, побратим Ташаниног свекра и старалац покојникове масе ЧОРБАЏИ МЛАДЕН, отац Ташанин, баштован-пиљар и горди таст најбогатије куће САРОШ, певач, мухамеданац али
Али ноћу! Ноћу кад треба да изиђем, да деци воде донесем, а мене обузме страх да онако, у мраку, на његове, покојникове ствари не натрапам, не додирнем их. Ох, дедо, онда тај страх! Страх, страх, да се излуди!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
у старо време, неки Миле Сојтарија; није му бог дао много памет, а гола сиротиња, па кад ко умре, њему дарују за душу покојникове хаљине.