Употреба речи покојниково у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Нарочито кад мати јој, распремајући кујну, заборави да остави што на прећашње старо место, као што је и пре, за време покојниково било. Тада би мајку она највише грдила.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

! Те дао благослов, те девојка се испросила, те адвокат зет, те покојниково кандило, а никако да изведе ствар на чистину. Што ти нама, брате, не кажеш јасно и гласно: шта си ти, ко си ти; у чије

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково. То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.

Свршено је! Деца трче низ степенице, да прва објаве име покојниково, а звонари се погледаше и седоше уморни пред полуокругло окно, с кога се види део град.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Имаш право... Јест. Свет је... ТАШАНА (наставља показујући на зид, засторе и украсе и повешано оружје покојниково): Па ово! То све мора тако да је, као када је он био жив. Не сме ништа да се помакне. И добро. Пристајем.

је недостојан и недорастао за таста оваке и оволике хаџијске куће, пре би ме мртву гледао него што би дао да се у што покојниково дира! А за хаџије: хаџи-Ристу и друге?... Они и онако нису никад ни волели што ме је покојник узео...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности