Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пију за покој душе. — Хе, мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику) — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу да му се наточи, а рука му дрхће.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зар да она роди прво, а роди убици, оцу у ланцима, или покојнику, кога су профози оловом засули. Треба што пре отићи. Она је успела да се спасе.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
НОВАКОВИЋ (нервозно): Па зато, забога, говоримо о томе, а не о „Илирији”. СПАСОЈЕ: О чему? РИНА: О њему, о покојнику. Он може свакога часа наићи; свакога тренутка кад се отворе врата, ја застрепим.
Понашаћете се, дакле, као према покојнику. АНТА: Како то мислиш: је л' да се прекрстимо кад га видимо? СПАСОЈЕ: Ти можеш и да се прекрстиш, али што се мене
И ја, право да вам кажем, мислим такву понуду да учиним њему. СПАСОЈЕ: Коме њему? НОВАКОВИЋ: Покојнику. СПАСОЈЕ: Да га умолите да поведе бракоразводну парницу! НОВАКОВИЋ: Па да, шта ће му жена која га не воли?
Хвала... хвала на обавештењу! (Оставља слушалицу, победоносно.) Чули сте извештај агентов. А сад, покојнику нека бог да рајско насеље, а ми настављамо наш редован живот!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
само она, мајка јој, већ сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику. Набрајају јој поједине згоде, речи његове. Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило.
Било је главно да се њему, покојнику, угоди, да се задовољи... А ово друго, свакидашње, оно је узимато тек онда, пошто се све испуни што треба њему,
А ово друго, свакидашње, оно је узимато тек онда, пошто се све испуни што треба њему, покојнику. Главно је било ово, покојник, исправност, према њему. А она, дете, па још преудаја?...
они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала да надгледа кућу, седи сама, иде с дететом на гроб покојнику и тамо плаче, плаче до миле воле.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
То је породица покојног Мате Тодоровића која се враћа са гробља, где је одржан седмодневни парастос покојнику. Цела породица је у црнини и погружена. Сви ћутећи заузимају места.
ДАНИЦА: Изгледа да су сви блиски род покојнику? АДВОКАТ: Да, вероватно, али ће после отварања тестамента бити то у сразмери према своти коју им је покојник оставио.
ГИНА: Па личи, дабоме да личи. Видела сам ја то одмах, ал' нисам хтела да говорим из поштовања према покојнику. ПРОКА: Ето ти шта ти вреди то твоје поштовање; оставио ти из поштовања три хиљаде динара, као просјаку.
) ТРИФУН: Ја немам богзна колико ствари, тек 'ајде да их покупим (Полазећи уз степенице.) Оно што сам био дужан покојнику, поштено сам му платио, па одсад, кад ме види на парастосу, нека он мени упали свећу, а не ја њему. (Оде.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ту пошту учинили покојнику домаћини Арнаути, јер им је погинуо, може се рећи, на прагу, у њихову млину. Њих двадесетак чучнуло унаоколо,
Друга је вера. Али Арнаутка коракну неколико корака, учини рукама по муслиманском обичају последњи поздрав покојнику, па се нагло окрене својем мужу: — О, Каримане Кошутане, допусти ми да прекршим обичај и рекнем ти неколико речи;
Краков, Станислав - КРИЛА
Узмите, добио сам дивну из Солуна, нудио их је гостољубиви капетан. Одједном се сећао Душка, и о њему говорио као о покојнику. — Сиромах Душко је то волео. Казимиров гроб је био недалеко, али су на њега заборавили.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Једни су кривили и осуђивали ђенерала за прерану смрт једнога ваљаног официра; други су замерали покојнику за његову сувишну осетљивост.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
мртвима (ГЕМ, 38, 1975, 164 ид). У околини Зајечара, као саставни део помане покојнику о Великој Госпојини или Светом Илији, к. се кити и кува; упор.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Љубећи му руке молио га да му опрости. Вели: они нису знали. Мислили су, да што се више покојнику угађа, што се више иде на његов гроб, што си дуже у црнини, плачу, да се тиме више вери и Богу угађа.
Сишли и дошли, па ми кажу да ових дана треба трогодишњи помен зету — покојнику дати. Па ето дођох с њима да те питам: кад и у који дан пада? МИРОН Какав: »парастос«, »помен«? Коме за душу?
МЛАДЕН (посрће). МИРОН Ето ти! Јутрос, овде, дат је парастос, помен покојнику. Овде, ено тамо, затекао сам њега и њу, твоју и нашу Ташану, у загрљају. (Полази.