Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Узми, узми синко. Обиђи, кусни од овога. Највише ово узми. Добро је то. Слатко је. Покојно моје чедо, највише ми је то волело да једе. Узми синко, узми чедо! Па да и остале просјаке зове, и њима да раздаје.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто | покојно, мртвачко.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
слутио, отаџбино драга, После сна дубоког, да чека спокојно Звона на јутрење да устане снага, Заспали духови и царство покојно.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
белих ружа, којим је била окићена капија, - њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да замириса на нешто покојно, мртвачко”.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А што мене љуби оно Момче младо голобрадо, Зло ако је, његово је. Да покојно Сабља-момче Тако само мене љуби К’о то Момче голобрадо, Не би могло ни у сану Мене тако уплашити Да ми срце пући
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ако уздахнеш — покојник; ако удишеш, што год помиришеш — опет све на покојно, на мртво. Свуда око тебе само покојно, мртво, и ја покојна, и мртва, а овамо још добро да се једе, пије...
Ако уздахнеш — покојник; ако удишеш, што год помиришеш — опет све на покојно, на мртво. Свуда око тебе само покојно, мртво, и ја покојна, и мртва, а овамо још добро да се једе, пије...