Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Да, да, тако је то! Малопре прође овуда мој ђак Милисав, покојног Богдана син... добро дете!... — Јогуница, — прекиде га Никола, — угурсуз!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци падну на конак у Свилеуву, у покојног кнеза Ранка илити попа Луке Лазаревића, и по селу притисну ̓арати. Наша им војска пресече пут од Ваљева, и пође на
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани. — Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана. Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.
— рече један између њих. — Не знате ви то, то је моја ствар... Ја ћу да носим. — Ама то је гроб покојног Марјана Ђукића, ћурчије — рећи ће један од оних опет.
— Ама то је старина, ја ћу да носим! — упео се путник. — Нећете ви то ни дирнути — подвикну на њ син покојног Марјана — док сам ја жив! Ви мислите што је год од сиге да је старо.
— Други човек, здравља ми! — Ама видиш ти — рече поп — како му је сасвим таман то одело мог покојног сестрића... бог да га прости! — Јест, и он је, веселник, био Вујиног стаса. — Баш други човек!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Зови ти твога покојног дéку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида. Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила
А кере залајале из целог комшилука, па лају, лају, а ја и’ растерујем жарачем и браним покојног мог. А он ослабио, боже, па поцрнио у лицу, а на глави му неки стари подерани шешир к’о да га је са страшила скин’о, а
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Поред свог покојног јако се испрактицирала, па није дала да се с њом титрају. Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне,
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: Видео сам га, видео сам га својим рођеним очима. СПАСОЈЕ: Кога? АНТА: Покојног Павла Марића. СПАСОЈЕ: Ама, кога Павла Марића? АНТА: Онога чији си ти наследник.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Људи су се оптуживали између себе, док Драга Падавичарка, измилевши однекуд, није рекла да је видела покојног Џоју кочијаша како иде од куће до куће и звони. То је било уверљиво.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Вратим се, чујем да Сокина мати, Татијана, Угљешина удовица, има дивну ваљану кћер, сва је варош фали. Познавао сам покојног Угљешу. Био је ваљан, угледан човек, секао је свињско месо у својој малој кућици, и породицу ранио.
Но што је најлепше било, при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ потајно заручница била покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били;
Црњански, Милош - Сеобе 1
прашњаве косе, отромбољених усана и висећих чакшира, збуниле, и потресле, биле су успомене на Принцезу Мајку, удовицу покојног Карла Александра, која је, у његово доба, била млада жена.
Верни су и часни људи. Служили су под заповедништвом мога покојног мужа, и као што они вазда беху одани и привржени њему, тако им је и он даривао увек своју љубав и уважавао их.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
шведског краља на бициклу, старог Вилсона на вртешци у луна-парку, сети се војводе од Единбурга како лежи на трави и покојног Кенедија како шутира празну конзерву на насловној страни Тајмса, док су га гурали тамо-амо у гомили што је зурила у
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ајме мени, ја се пресјекох. Одакле теби, велим, женска главо, тај капут? Од мог покојног Дане, каже она. Куку мени јадној, зар мој Дане умро, пљуснух ја рукама.
— Баш тако, разговоре мој. Ходам тамо-амо око Уне, бирам лијеп вир гдје ћу себи, јадној, судити, а све корим свог покојног Дану: јесам ли ја теби, Дане, говорила да ти не смијеш умријети прије мене.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Суза јој се скотрља. На нашој капији уђе заносећи се, са заваљеном шубаром, наш ч’а Јован, ортак и побратим покојног оца, а за њим, тискајући се, свирачи. — Овамо, — говори им он и показује на нашу кућу. — И у овој се кући песма поје.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
свој трактат о Београђанкама, и да правећи једну невиђену литерарну кристијанију, упознам читаоце са скицом за портрет покојног деда Гаврила (1878—1965), човека који ме је на неки начин увео у књижевност, јер је баш захваљујући њему моје име први
тврдећи да је „ово што се данас пише најобичније ђубре“, а да је још увек наша најбоља књига „Српска трилогија“ покојног Стевана Јаковљевића.
Имаш ли ти можда какав предлог? Увукла сам у своју стару писаћу машину марке „Адлер“, наслеђену од покојног деда Гаврила, чист лист хартије и почела полако да куцам.
Па ви сад видите! Јесте ли милионери? Нисте. Чули сте свакако за покојног Луку Ћеловића, који остави онолике зграде отачеству и Београдском универзитету, нека му је лака земља!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Над њим је оквир у ведрој боји, брезова кора, сребрна свијетла, у њему слика велика стоји мачкова друга, покојног Пијетла.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Тежак кожни намештај. Упадљива је велика, у златном раму, слика покојног Мате Тодоровића, која виси о зиду. Више врата лево и десно, а позади велика стаклена.
После извесног времена отварају се задња врата и улази читава гомила жена и људи. То је породица покојног Мате Тодоровића која се враћа са гробља, где је одржан седмодневни парастос покојнику.
САРКА: И ако хоћете, право да вам кажем: мени ова девојка, кад је човек мало боље загледа, помало личи на покојног Мату. ТАНАСИЈЕ: Уха, куд ти оде, прија-Сарка! ВИДА: Немојте двапут да кажете, али...
АГАТОН: Видим! ПРОКА: То је покојни чика Риста Николић. АГАТОН: Кој' чика Риста? ПРОКА: Ујак покојног Мате. АГАТОН: А, онај, знам! Па? ПРОКА: Е, видиш, тај чика Риста имао је четири сина: Спиру, Бошка, Тасу и Мику.
Кажем ти, одличан правник. ТАНАСИЈЕ: Најбоље би било кад би покојног Мату огласио за лудог. Јер, молим те, зар то није лудо да он мени остави 5.000 динара. Замисли 5.000 динара!
цртао је своје стабло, јер је праунук кнеза Бељајева, па је узео његово стабло, избрисао сам кнеза Бељајева па метнуо покојног Мату; а ту где ја висим, висио је унук кнеза Бељајева. ТРИФУН: Е, ето ти сад, кад ти хоћеш да висиш на туђем грању.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Затамњење) ИИИ СЛИКА СВАЂА У АЏИЋА ДВОРИШТУ (Право према публици, унутрашња фасада једноспратне куће покојног мајора Аџића. Дуж целог спрата велика веранда.
СОФИЈА: Зато твој Хамлет мирише на Алексу Жунића! ВАСИЛИЈЕ: Ваљда не мислиш да дух покојног данскога краља треба да тражим и по ужичким пијацама? За мене позориште престаје на рампи!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Једни тврде да су побратими мог покојног стрица, други да су са Томом друговали од детињства, најзад, неке жене тврде да сам био, у Галицији, са њиховим
“ Она, кад би се сетила Београда, имала би у очима увек ону ужасну слику: видела је свог покојног брата, Николу, кота су стрпали у лудницу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ево ’вако поче: „Фала Богу, брзо ли расту дјевојке! Ето скоро минула година, од како лијечах покојног Милуна. Стана тада бјеше, Боже ми опрости, пед краћа, а ето до мало ће да се удава...
“ „Богме хоћу, стрико! Стана је вјерена још у колијевци. Знавао си, ја мним, покојног бјеличког барјактара Радоја?“ „Знао, те добро!... Бјеше као иједан Црногорац! Погинуо је млад на Чеву...
— Ма ето, жено, ти се једиш, а нећеш да ме чујеш до краја! — Не иједим се ја! — Мираш је брат, ако не знаш, покојног барјактара Радоја!... — Ма знам ја то све, женска главо, што солиш море!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дођу у двор, каже она оцу свом, како је прстен ње покојног мужа познала у просјака онога што у башчи сјеђаше, „него пошљи“ рече „нека га зовну, да га испитамо, од куд је прстен
“ А он јој одговори: „Тешко свуда без пријатеља, моја мајко! оставио сам их пријатељима твога мужа и мога покојног оца.“ 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. Кад пође једном кум кнез у кума попа у варош на крсно име, најприђе изнесу му кафу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он се клео да никад никоме није ништа украо осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели да он има на души бар тридесет грла што ситне што крупне стоке, и још
Он се уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће кâ он... Кушмељ јекну као рањени во. Осињача и Бакоња плакаху.
Оћу да измолим „Поздрав госпин“, а не могу. Како је могâ доприти главом до онолике висине? Биће се попеја на гроб покојног фраФелицијана Фелицијановића...
Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице. Бакоња се зачуди како прије стигоше. На главном олтару св.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ти си Аћимов унук? Седи, момче. И, кажеш, ти си унук Аћима Катића? Познавао сам добро твог покојног деду. А ко у Србији није њега познавао? Беше уман човек и глава радикалска.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Неки Румун, тек допутовао из Влашке, нудио је Анастасијевићу, као посредник, да купи Конак покојног Господара Јеврема Обреновића.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
претставља велику аустриску владарку, рекох му: „Ево вам Адолфе, за успомену на моју посету сребрни лик пунице вашег покојног краља Луја шеснаестог“. Он ми топло заблагодари на том лепом дару.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А чим одем потражићу исто оно друштво да још једанпут онако славно испијемо за душу мога „покојног“ побратима. Шта, врага? Ако не буде црк'о, као што он говораше за свога кума и њему неће бити рђаво.
А он је био официрско дете само утолико што је рођен у Ч., од оца Јефрема Ресимића, покојног наредника, штабовског трубача истога онога пука у коме, по мишљењу претпостављених, на његову бруку, а по мишљењу
мој, оче мој, јест, знам шта говорим, свестан сам онога што кажем, оче мој, јер из вас говори сам велики дух мога покојног оца, чије сам занимање богами, заборавио.
Бедник како сам могао попустити, ја син мога покојног оца који је три жене на моје очи у гроб отерао? Али заклињем вам се, ево заклињем вам се овде у овим каруцама у којима
Враћамо се у варош. У вашем присуству, пред вама, кроз један сат, ја ћу показати и доказати ко је син мога покојног оца. — Полудели сте ви — рекох ја — јер шта се мене тиче син вашег покојног оца?
— Полудели сте ви — рекох ја — јер шта се мене тиче син вашег покојног оца? Кроз један сат ја морам стићи на прошевину. — На прошевину! — зацерека се он.
Тада, као ваши гости, можемо поћи сви троје. Да, можемо поћи сви троје. Али пре тога она мора сазнати ко је син мога покојног оца, чијег се занимања никако не могу да сетим.
— Син мога покојног оца, Бог да му душу прости (и ту се он прекрсти) неће се лако дати смрвити као бува — поврати ми он.
Дакле једнога дана, у позно вече, опхрван оном бригом и другим разним горким мислима, а прилично и огорчен на покојног бечког грађанина и фртаљ-добротвора „племенитог“ (ѕіц!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Читаво посљедње вријеме мотрила ме испод ока. Чинило ми се да на мени тражи црте мог покојног оца. Сад је изгледала примирена.
— Не, драги — одговарао сам покајнички. — Сад се опет пишем Иван Галеб, једноставно, по нашку! Штовише, Иван Галеб покојног Франа... Уосталом, нисам се ја онако писао, онако су ме други писали.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ У покојног Јефтана Мрава, трговца из Мостара, пазаривао више пута један ћосо понешто робе, али увијек за готове паре.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
године. И данас имам ову књигу коју сам пре тридесет година добио на поклон од покојног генерала Томаса Јуинга. Књига је почињала овим Милтоновим стиховима: “Како је заносна божанствена филозофија!
А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче. Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог
А оно тамо је кућа покојног Бабе Батикина који ти је причао многе старе приче. Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог
клуб у Њујоршко математичко удружење и за председника смо изабрали чувеног професора универзитета са Колумбије, покојног Хауарда Вен Амринџа, који је много година био најстарији професор математике на Колумбија колеџу.
једно време председник Америчког института електроинжењера, откупио је чувену библиотеку из области електрицитета покојног Летимер Кларка из Лондона и поклонио је Институту.
година, Карнеги и ја смо представљали Америчко друштво за филозофију на меморијалној седници приређеној у част покојног Лорда Келвина, славног научника. Ова седница држана је у великој сали Инжењерског дома.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА (подбочи се): Молим те, кажи ми, с ким мислиш ти да говориш? ВАСИЛИЈЕ. Зар ви нисте Фема, покојног мајстор Пере опанчара жена? ФЕМА: Ја опанчарова жена, у ови аљина опанчарица?
АНЧА: Врло лепо, милостива госпоја. (Забележи.) Јошт вам један сат треба. ФЕМА: О, имам, Анчицема, остало мије од покојног два сата. (Извади.) Истина, сребрн је, но ја ћу га дати позлатити. АНЧА: То је врло велики сат.
САРА: Право, право! (На уво.) Али оће ли младожења какав дар добити? ФЕМА: Алабунар, од мога покојног мужа остало је доста ствари. (Начини смешан комплимент и отиде.) САРА: Но, како вам се допада?
Еј, Фемо, Фемо! А ко ти је то до тебе, откуда је та опет? САРА: Ја сам госпоја Сара од Младенић, супруга покојног господина Младенића, која сам чест имала код графа и код графице Шварц на десној, врло ретко на левој страни бити.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Блентави Шеле обукао на се читаву нову одјећу покојног Маркана, брата Рељина, па скаче помамно преко гробова и бучно мумла да уши заглухну: — Ај! Иј! Уј!
Неком неће ваљати!... Ти знаш — Свето Писмо каже: „Једно стадо и један пастир“ — љутио би се поп на покојног Мију. — Ама народ припитује, моја слатка душо, па ја, 'нако знаш, казујем... Шта'ш:: дрво на дрво — чојек на чојека.
Ено му гроба, нек ми не да лагати — викну одушевљено Симеун и показа руком на гроб покојног Партеније. — Так'и ми се рађали! — узвикну весело Мићан и пружи ми пуну чашу башице. — Сама прва кап!
Баш те је године, ако почем пантите, пао Ђурђевдан у Велики Петак. Добро то тубим, кô да је јуче било. Био сам уз покојног Партенију момак. Тог цијелог пролећа препили су Партенија и Симеун и учили некакве депешине...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
зна да му он зато досађује, запиткује га, што га воли, што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео.
и увек тобож послом, да нешто из дућана кући однесе. И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва
Чуо како се он влада, како добро стоји. И ваљда сећајући се покојног деде, свога друга, позвао Младена и упитао га да ли хоће »чираком« да га учини.
Ћипико, Иво - Пауци
Па ето сада, — и насмија се; — и знате што, господине суче? — Ако је његова, биће у „земљишнику” уписана на покојног му оца.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Димитрије Никанор је отишао у скит, у Митровачку пећину. Угледајући се на покојног Прохора, обукао је кошуљу од сирове кострети и зарекао се да ће тамо остати све док му Господ не покаже пут спасења за
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Од рата, проводим скоро свако лето овде. Сада је власник овог великог имања син мога покојног друга. И он је, иако знатно млађи, мој колега по струци, професор математике Високе техничке школе у Бечу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ташанин, баштован-пиљар и горди таст најбогатије куће САРОШ, певач, мухамеданац али домородац, присни друг Ташаниног покојног мужа ПАРАПУТА, просјак, блесаст, полулуд, тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ,
! (Слушкињама): Оставите то па се брзо обуците да носите на гробље шта треба да се подели за покојног газду. Слушкиње одлазе. Из спаваће собе излази Ташана. У најбољим годинама.
(Јадикујући): А не може се више. И да ми још није кућа покојног хаџи-Ристе и твоја, Ташана, покаткад до вас да дођем, ко зна шта би било?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Бошко међутим одједаред окренуо нову страну. Заволео девојчицу, и потсећа жену на неке слатке речи малога покојног њихова синчића.
Ни пар штифлетни нема, ни крст око врата, ни златан сат и ланац. Носи сат покојног господара у џепу ди су јој и стакла за очи; и кад је уморна, тек видиш да је извадила и сат и стакла и не зна које ће
Немој тако напразно да говориш, Србо! Грехота је и због покојног Лазарића. Он вас помаже и издржава и са онога света. Његово је, Србо, све што једемо и трошимо, то не заборављајте
Само би се болно стресао на неки неправилан и груб шум. Још један ланчић везе за покојног оца, и последњи траг дивне једне музикалности: фино уво, вредован слух, божански знак уметника.
Мија је био син Марије, удовице у тај мах, и покојног, вазда напитог а као хлеб доброг кантарџије на житној пијаци, уједно и тутора при једној од „српских” цркава Арсе
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
000 на истој мери остају, а године се међутим умножавају. — »Ја сам удовица, ја сам се код покојног Пере друкчије научила; мора сваки да ми капитал дуплира; нисам ја више девојка да се варам, ја могу седити!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Та је епизода у биографији („Успомене на покојног Н. Н.“) гласила овако: „Једног јутра, срео сам га суморна и брижна; чело му је било мутно, а очи — оне очи којима је
— Јефтино, одиста јефтино. Мог пријатеља, покојног Андрију Јанковића, коштала је смрт пет хиљада динара, а ништа боље није прошао но што ћу ја проћи.
Јер, најзад, лекар који је лечио вашег пријатеља, покојног Андрију, заради на његовој смрти пет хиљада динара, а за то време ја на десеторици покојника зарадим ту исту суму!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...