Црњански, Милош - Сеобе 2
Из њих је излетело неколико квочака. Гроздин се чуо, како са њима, као са својом покојном Анђом, разговара. Иза амбара, била је Гроздинова башта. Она је била подељена у два дела.
Бог нека му плати. Он је, каже, стар човек, да још једном удаје ћер, коју је отхранио, са својом покојном Анђом, као што ласте свој пород подижу. Живот је људски кратак и неће ни он моћи дуго.
Смерт оних које смо љубили треба да нас учини мека срца према свима који су страдални. Павле за покојном Ђинђом не мање от њега, Трифуна, слези пролива. Сам самцит по свиту лута.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Оставите то, отац, на мене. Оженићу се, ал’ са стране. — Та ма откуд, само се жени једаред. Та да ми није жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се женио. Та на кога ће све то остати? Де, сврши једаред!
Црњански, Милош - Сеобе 1
нос свим тим војницима, од којих је знала лично само Исаковича, најстаријег из Дунавског полка, који је служио њеном покојном мужу у Београдском граду.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сматрала је то као грех. И то не према Аници, већ према покојном зету. И не само она, мајка јој, већ сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех ако са Аницом не говоре
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе дође к њему нека стара, врло стара бака, па га запита шта му је да тако плаче.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
са Аде то увек истиче с поносом), има да захвали, пре свега двема институцијама: кафани „Три грозда“ и свом учитељу, покојном Лулету, којег се увек сећа са сузама у очима.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
То му са да треба, да би му то био изговор, да би онда и он, као у инат, као светећи се њој, жени, и своме покојном оцу, одмах овамо код ње, Софке...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја сам о овом послу, како год овде пишем, покојном митрополиту Викентију говорио. Ево што ми је одговорио: „Ја знам да је то тако; али нека они ответ богу дају који су
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А сам кажеш да те од никога вримена штипље за палце од ногу. То може бити подагра, кâ покојном фра-Фелицијану. — О, боже сачувај и блажена Дивице!... Шта говориш?...
утјехе у чашици, „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији. Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
То више пута. Грешком, било ми ј е жао. Пила сам млеко уочи причести. Била сам дете, опрости ми, Господе. Покојном оцу много пута сам смрт зажелела. Није ме волео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе дође к њему нека стара, врло стара бака, па га запита шта му је да тако плаче.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Но људи ове земље још увек не схватају у потпуности, као што би требало, колико дугујемо покојном Хенри Аугустусу Роуленду, кога сам имао част да лично познајем и чије сам пријатељство уживао неколико година.
” Врло је значајно истаћи да је овај други великодушни индустријалац, био по много чему сушта супротност оном првом, покојном Ендру Карнеџију. Говорим сада о Амброс Свејсиу из Кливленда у Охају.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
МИТАР: Аа, сад ми пада на памет колико сам је пути видио кад сам покојном графу чизме правио. Ту је она била куварица. — Моја Фемо, стиди се, какво си друштво изабрала!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Жао је то, прежао било покојном Мији, ама, шта је могô! Спа'ија и суд тражили су да се пресели, јер није имô чељади да обрађују зиратну земљу, а то је
Једног дана пребаци Симеун штуц пре'о рамена, па ће покојном Партенији: — Свети мој оче, ти чувај ову нашу свету ћабу, а ја одо' у ешкију.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И то старог новца, који је баба крила, и ни деди, покојном мужу свом, па сада ни сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Добри људи, лепе прилике, али при свем том ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином. И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта
Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом