Употреба речи покоју у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Млади Херкулес, настављенијем Атине (то јест мудрости), претпочитава труде и подвиге са славом — мекости, покоју и сладострастију без имена и славе.

маслине, смоковнице, финики, шипци гранатски и слатке наранџе; потоци кристаловидни, свуда протичући, туда шуште и к покоју маме, разни видови птица ту поју, цвети лимунски и ливадни сав воздух облагоухавају.

Из овога можемо ласно закључити да онај који ни на чему другоме него на јелу и на пићу, на покоју и на сласти богу благодари, не познаје како надлежи ни себе ни бога, јер му не захваљује него на чему и сва проча

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Пуна кућа живота! Сав ће тај подмладак расти, ако бог дâ, на наше очи, како се нас двоје будемо спуштали покоју, те ћемо се задовољни са свијетом растати. А јадна Јоке могла би се удати готово у исти мах! Није ли тако?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Дакле, ми не можемо ни један дан у миру, покоју и љубави један с другим живити не презирући, не трпећи и не праштајући један другота погрешке; обаче, ако би се свак

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

слаткогласном грмјет армонијом вјечне среће и вјечне љубави; тад ће моја отеческа душа радо притећ к слаткоме покоју и бесмртном гледат довољношћу срећом своје твари окруњене.“ „Ах, свеопшти оче благодушни!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

дакле, човек који се за све био постарао доле на земљи, да би му добротворска душа горе на небесима у блаженом вечном покоју и на што већој дистанцији од пакла почивала, сем једино што за живота не беше предвидео да оним Београђанима који би у

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Касније му је порасла врућица. Трзао се, забацивао, кроз стиснуте зубе пробунцао би покоју ријеч. Мрсио је, убрзано, као неку сумануту молитвицу: „Морам издржати, морам издржати!”...

Ћипико, Иво - Приповетке

већ одавно сумња на жену, опажа како Павле, погдекад, кришом разговара с њоме, а гдекад и пред њим добаце једно другом покоју реч, обзирно, полако, а он, наглух, не може да је улови, али вреба и на погледе и кретање и — домишљат је.

Види га сваки дан у дворишту; мимогред, погдекад, добаци јој покоју реч, али она не сме да се с њиме упусти у разговор: чини јој се да свако у њу подсмехавајући се гледа, и да стражар

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

која нам се даје; чак толико да каткад запажамо извесне „деформације” на гледаноме објекту, које знају да унесу и покоју комичну црту. Ево, уосталом, како се појавила „деформација” на Магдиноме изгледу: „Доле Магда се узрујала.

Поступак којим се Станковић овде служи кратко се може описати. Осим што покоју реч изусте, ликови углавном не говоре.

Тако је Вуку Исаковичу допуштено да само понекад изговори покоју фразу, и то у црквенословенској стилизацији. Али је и то довољно да његов лик учини бар у извесној мери језички

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

КРАЈ ПУТА 21 ПОЗНОЈ 23 ВРБЕ 25 СУТОН 27 ТРУБА 28 СЕСТРИ У ПОКОЈУ 30 БДЕЊА 32 МОЛИТВА 33 ГОСПИ 34 БОЖЈАК 36 ДВЕ РАНЕ 38 ОСАМА НА ТРГУ 40 ПРЕДВЕЧЕРЈЕ 42 ТРАГ 43 ЈЕДИНОЈ 45 МИРОВАЊЕ

Откини зумбул с груди, погни главу. Негде зàпева труба. СЕСТРИ У ПОКОЈУ Субота, мори ме туга, прислужи, мамо. Руже што у муци, да умине, везла, кô мрље крви на зиду тамом лапе.

Ћипико, Иво - Пауци

Остали дио дана просједио је код ватре, пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком покоју ријеч, која би се отиснула мимо главне мисли што му се увријежаваше поступце у мождане.

Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. Они приступише један другому и усрдно се руковаше.

У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена. Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде. Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...

— Договорите се како ће вам лашје бит'... Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Она сада мирно Почива на дну... У тиху покоју Гранама својим љубе је и грле Корали руди... Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога смарагда, И шуми гласом

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности