Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И ти, месече, скутај своје сјање, јерно моја већ зрака заходи под земљу у гроб! ... Да куд се подену твоја лепота, покраснија од свих људских синова, камо ли су твоје бистроугледне, јасне очи, којено бездну водену пресушују!