Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Напредовао је ходником према мени, задригао, још мамуран, тежак на ријеч и на осмијех, слабо покретљивих, у сну омлохављелих црта, држећи у рукама златни сат и ланац (плод злочина — стругнуло би ми главом) и полако га