Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад смо јој се ближе примакли, и кад је угледала свога девера, она покри лице рукама и, посрћући, оде од нас... Миладин је дуго пратио тужним погледом, па онда, дубоко уздахнувши, рече: —
— А ти признај да си запалио кућу Николе Белића, свога законитог тутора! — Ја? — рече младић, а тавна му румен покри младо лице. — Ја, кнеже, нисам паликућа! — додаде после тога отсудно. — Признај овде!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Метну је поред ватре, с једног краја потури јој неки пањић, па је покри и намести тако као да неко лежи. Кад све то намести, онда се полако попе на таванчић, што беше начињен од неколико
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али снага га поче издавати. Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи... И најзад он паде ничице и покри лице рукама... Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али кад глас стиже да умрије Ката, Млада удовица, вест бејаше кобна: Све улице беху пусте за по сата... И све покри туга и тишина гробна...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Марице, — поче он — зар ти?... Загрцну се, па покри очи рукама и ућута. Мајка га ухвати за руку: — Кад смо се ми узели, нисмо имали ништа осим оне поњаве, једне тепсије
баш ако ћеш и Аноку! — Хоћу ја, богами! И снаха изнад куће проведе пијана девера по мраку до вајата. Покри га поњавом и оде у кухину да прича јетрвама што се збило. Али се ниједна не обесели томе гласу.
Ми се склонисмо, а као да нас пушка посред срца удари. Она корачи једанпут, па паде на кољена. Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи. Поп се уздрхта, а сузе му ударише. Он мрдну једним прстом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Није«. — Али мâмо... — Иди ми с очију, сва си ми мораста! — Немојте ме, мамо, само псовати — моли је Јула, покри лице кецељом, и заплака се. — Лепо је младић пита, а она се укипила к’о... света Бóна у шокачкој цркви, па ни словца..
— рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом. Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи, него остави собу.
— Па, како је? Како? Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира. — Па мет’и тај шешир на главу, Петре синко, покри’ се, покри’! — Та, ето, кол’ко могу, господин попо, и кол’ко, што кажу, морам! — »Ааа, један по један!
Како? Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира. — Па мет’и тај шешир на главу, Петре синко, покри’ се, покри’! — Та, ето, кол’ко могу, господин попо, и кол’ко, што кажу, морам! — »Ааа, један по један!
Кола стадоше. Поп Спира и Пера сиђоше. Пера покри коње ћебетом, а после их испреже, па уђе с поп-Спиром у чарду, а поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.
Можда се и Нића за то спремао, зато се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао); изброја седам осам звезда, па захрка
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ А отргнувши се, додаде: „Није мене ни мој покојни хватао за руку!“ Ана се препаде и покри лице рукама. Петар је, међутим, мирно, метнуо свој клобук на главу, устао и пошао са чардака, довикујући брату: „Види
Често и да их насмеје. Кад виде како сажаљиво гледа, дирнуо је и госпожу Кумрију, у њеној кући. Она покри рукама очи, и заплака. Ето, шта је дочекала, каже, плачући, после десет година брачног живота.
Ана, у једном тренутку, помисли да ће, уз миловање, и да је удари. Ђурђе је, међутим, смести, на јастуке, и покри, као да дете покрива. Говорио јој је као да жели да је успава: „Кад те узех, мних да си већ жена, ал’ ти жена ниси.
Ђурђе је понова покри. „Многи наши, видиш ли, и овде, у Росији, хлеба лишајутсја, на снегу и зими, за жену своју и децу. А ти кукаш!
Теодосије - ЖИТИЈА
И са велике цркве скиде камене плоче и њу покри оловом, као што се види и до данас. Свршивши све ово у унутрашњости манастира Ватопеда, рече: — Ако Бог који гледа
смрти преузе бригу о кући, и у томе послушан матери својој радио је повинујyћи се у страху, али се још јачим постом покри; због тога су га са подсмехом звали „сухоједац“. Вретиште оштро уз тело ношаше, и о том не знађаше нико осим матере.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био сам на крову и оклизнуо се. То је све. — Шта си радио на крову, ако ниси хтео да се убијеш? — отац ме покри ћебетом до браде, и седе поред мене на кауч. — Реци бар мени! Бар мене немој да лажеш!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Поскочивши скоро по постељи, од ужаса покри длановима лице, видевши кроз своје прсте и кроз мрак, у сећању, све оно што беше са њом чинио, све гадости, страхоте и
Чинило јој се да још једном осећа, како јој он лиже руке и колена и она се уплашено покри душеком, као да јој на постељу беше скочио пас.
Била је потпуна тишина. Нагињући се, као бајаги, да види доле, у трави, изгубљени накит, она се превијаше и најзад покри лице рукама, осетивши како се и он наже над њу и како дрхти.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Је ли то истина, стрико? Кувар, који простираше своју пустину, леже, покри се и одговори: — Ја не кажем да није, а није ми обичај да прислушкујем на вратима! Добра вам ноћ!
Најзад приви рану дугачким платненијем повојем, који извади из појаса. Па пошто поможе рањенику да легне на леђа, покри га и отиде пред кућу. Милица с радошћу видје како Јанка мало-помало савлада сан... Укоп Крцунов бјеше у подне.
Хоћу да ми нâ ови час кажеш: је ли истина да се он у тебе загледао и ти у њега? Дјевојка обори главу, покри лице рукама и зајеца: — Тата мој, зар ти мени тако збориш!? Ти мени!... Ти мени!... Ти мени!...
Милићевић, Вук - Беспуће
Она остави свијећу и изиђе. Он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га. Он одмах поче да хрче.
А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама. Дан пробијаше, а у даљини се магла утапала у Уни. Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа — Ал' му ајдук зајам враћа.
Ао селе, бриго моја, Дела покри недра своја, Да се јунак не помамим, Да се на те не намамим Кано јуче, Бело луче — За тобом ми срце пуче.
Јоште једном окрете се часом: „Све је прошло, прошло за свакаде!“ Тако рече, те прекиде гласом, Лице покри, отле је нестаде.
Сунашце грану — дође већ и пладне, Сунашце зађе — ето нојце ладне, По дола већ се и по брди спусти, И брда, доле, покри мрак њен густи.
56. Старац гурну своје злато, А оклизну нога моме, Па на леђа, па у блато Паде јадна, а он с њоме; Покри старац злато своје, А Срб озго на обоје. 57. Стење старац, стење цура, „Јао, јао!“, виче млада.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чекај! — рече он меко и саже се, узе је у наручје, однесе до међе, положи, скину са себе гуњ и покри је, да не озебе, затим брзо отрча и врати воду... — Ама доста, не плачи. Не бој се.
И ваљда бојећи се да је после не би жене оговарале како га није жалила, клече до ногу Митиних, покри главу рукама и поче и она да нариче.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Само јами руке, ноге, сисе и главу па метну на кревет и покри их, као бајаги да је краљица заспала, па онда јами струку, обује чизме краљеве и побјеже.
Послије вечере метну један пањић под главу а марамом покри главу, и леже да спава. Кад ујутру јутро освануло, он се прену иза сна, устаде те се уми и помоли богу, па хтједе
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А деда Тришу спопада страх: „Погледај свуда од брашна прах!“ Пред зору магле нестаде сиње, покри се земља мразом н ињем, цакле се окца неравна друма, бисером блиста невеста шума, па чак и месец одозго гледа,
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва.
И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Сине, молићу се Богу за тебе, да ми те чува — и покри лице рукама. Сестра ми се обисну о врат. Дуго ме љубила, па ме онда ухвати за руку, да ме испрати.
Тихо зајеца и покри лице марамицом. Стајао сам збуњен. Требало је рећи коју утешну реч. Али ми је изгледало да би свака моја реч изазвала
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали. О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца... — Знам... знам... све знам !... Видео сам!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Гледао је паша са чардака, Гледао је, па је говорио: “Покри’ лице, Будимко девојко, Са тебе се паше посвађаше, Седам паша, од седам градова, И кнез Рајко из равнога Срема.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси; зеленило опет све покри, а мирну површину ништа више не уздрма, никакав се талас више не подиже.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Умирише дете. Мајка га опет намести на јастук, покри га брижљиво па се опет наднесе над њим и стаде га својим топлим дахом успављивати... Прође читав час...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој. Она се трже. Брзо се покри и као опаса. Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. Што да не?
брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе. И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.
И она се покри исто | таким скупоценим јорганом, али исто тако танким, проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао
И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. | Х Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.
Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна и дугачка, да јој злато својом жутином покри цела прса. И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну. Понова га пољуби у руку.
би се брзо освешћавала, и да би од Магде то сакрила, као од стида, окретала би се ничке и наређивала јој: — Магдо, покри ме. Хоћу да спавам!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
лишћем и они су пали Јесени ове у дан какав мокри, На пољима хладним која страшно зали Крв, киша, а трупље засеја и покри. Доносе их редом с далеких равница Оборене мачем, у борби и лому. Носила се нижу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Обикло је, ваљда, било да тако чини, у таквим приликама. Солдат се снебио од чуда, па се повуче у нугао и покри кабаницом по глави.
“ рече један. Крцун га спушта полако на ледину, наподметну му пређашни поглавач и покри га струком. Ускок Јанко (јер он то главом бјеше) лежао је још за неколико, ни будан сасвим, нити успаван.
И јутрос, глејте, ударио је зубма о цијев!“ Јанко се зацрвење као да бјеше нешто скривио. Нехотимице покри уста руком. „Има и Црногораца доста такијех!“ примјети неки. „А разумје ли, кад збораше?
Учиње јој се као да чује неке кораке. Брзо тури чешаљ за ткапицу, а косе превије на тјеме и покри главу капицом. Бојала се да збиља ко не рупи, па да је затече е се чешља, јер у Црној Гори то се дјевојкама срамота
Збогом, мој драги брате. Твоја сестра Елвира.“ „Јадна!“ рекоше женске, кад Јанко доврши. Он покри лице рукама, па остаде тако. Адолф му поче говорити њемачки.
“ рече, наглашујући те потоње ријечи, па као да га неко с висине испушти, сједе одједном на клупу, преви се и покри лице рукама. Стана није већ знала за себе. Те ријечи: „кад ти то желиш“, зујаху и прожижаху јој уши. „Ја то желим!?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је
Ни Тетка се не може уздржати од смијеха. Брне видећи да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем. Иако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши како је видио да се у
Доста је да то чује фра-Брне, па онда свршено је са мном заувике! — И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен. — Ја да моје дите унесрићим? О, о, о!
Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду да разговоре стрица.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Спусти мараму на главе близнака и приђе другој постељи на поду, на којој спавају три старија сина. Покри голе цеванице десетогодишњем првенцу. Видиш ли какву цволенику има? Па табанчину. Тај ће, Ђорђе, бикове да обара.
Спава му се. Дај ми га. Тола спусти дете у корито, помисли да им је зима, скиде гуњ са себе и покри их. Ни Бог није свог сина, кад му се родио, увио у свилу и кадифу. Родио се у тору, кажу.
Постоје само ђаволи, кад отац хоће да упропасти сина, и жена... вилама му боде срце, џигерицу. Ђорђе се покри чергом да више не гледа мрак, да не чује ветар. Она спава. Спава?
Сав је био у сенци. Зашто ме је то питао? дуго мисли Аћим. Јечећи, окрену се ка зиду и покри главу да више не чује звона. Погибију казују. Можда ми се Вукашин свети. Не. Заборавио је.
Обузе га зимогрозница, па покри главу великим кожухом. ...Била су то родна и облачна времена. Ако си умео, могао си и књаз да постанеш.
— Боље му је него прошле ноћи — рече Тола, покри Адама и уздрхтале руке брзо склони у сенку. Ђорђе седе на кревет и узе Адамову руку.
Тола ћути над њим, с лампом у руци. — Па кажи, Толе, да се не љутиш на мене. — Ђорђе покри Адама. Седи на кревету и држи му руку. — Само да Адам оздрави... — Хоће ли?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
много лета, У дан један мутни, јесењски, и мокри, Кад капаше вода са дрвља и цв'јета, И кад мртви данак тешка магла покри: Спровод један стиже, хрпа мрачних лица, И у пусто гробље утјераше кљусе...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад је покри, понова седе крај ње: — Данас, богами, сад, ето данас, сад лепше изгледаш него јуче. И поглед ти је чистији и израз
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Само јами руке, ноге и главу, па метне на кревет и покри их, као бајаги да је краљица заспала, па онда јами струку, обује чизме краљеве и побјеже.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нисмо знали за живот и звона. Дочека нас смех костура бурно, Ветар греха, мирис земље: и ја Дигох главу, лице покри она.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Нагињући се, као бајаги, да види доле, у трави, изгубљени накит, она се превијаше и најзад покри лице рукама, осетивши како се и он наже над њу и како дрхти.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
рубац, плахо га секну и баци, а иза појаса извуче нов и бео, на угловима златном жицом украшен, и матерински га покри, тихо му изговарајући покој младој души и гладећи га преко рупца.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Падни, снеже; падни, снеже; Без тебе је празна зима; Падни, снеже, барем сада О божићним празницима. Покри сваку црну пегу, Застри сваку нашу брљу, Сузби крила вранам’ нашим’, Уз пут стреси коју крљу.
Краков, Станислав - КРИЛА
3а гомилом камења мајор Милорад је опружен и дрхти. — Пси, опет ће да јуришају. Цео се стењар покри фијуком и праском. Ноћ почиње да бива хладна, и на небу се облаци размичу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Затим постаде црвен... спушта се све више, већ је над мојом главом, и таман застор покри ми очи. Влајко уздахну и заћута...
и прима додатак. — Његове очи се напунише сузама. Брана га приведе кревету и поче да свлачи. Завали га на јастук и покри ћебетом. Таман да пође, кад се капетан „Фикус“ придиже. Гледао је полуотвореним очима. — С’ушај!... Зови...
Посилни Драганов ми је помогао да скинем чизме. Сав клонуо спустио сам се на кревет. Војник ме покри. Обузела ме је нека зима, и са ужасом сам помислио шта ћу сад да радим ако ме спопадне маларичан напад.
— Знам... видим. Ружна сам и одвратна самој себи. Сви ме избегавају, клоне се... Ја не знам за радости — и она покри лице рукама. Било је бесмислено тешити је. Али сам је жалио. — Зашто мислите тако?... Ја нисам бежао од вас...
И никада више... Драгиша се налакти на сто, и покри лице рукама... Изгледало је као да је Драгиша осећао унутрашњу потребу да некоме исповеди и повери свој бол.
Ћипико, Иво - Пауци
Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот, и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, откуд бијаше дошао.
Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе. —Збогом! — зажелише жене на одласку. Раде, гоњен нестрпљивошћу којој се и сам чудио, није ни
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. 1881. ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... Звоните, звуци...
Ах, није он сам: Хиљаде гину на распећу своме, Хиљаде људи ждере жар и плам! У крв огрезну, трупином се покри, И цирк, и форум, и поље, и град, И снова вера из крви се диже, И снова светли заблиста се над.
И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа – Ал му ајдук зајам враћа.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
) САРОШ (држећи се за главу). Имаш право, имаш право. Да, истина је. Ја сам крив! (Спази њену голу руку): Покри то! Може ко ући и видети те такву. ТАШАНА (у пркос): Нећу. Пред тобом нећу да се кријем.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Већ и сумрак поче да изједначује небо и земљу, а никако да наиђе ни на дрво, ни на човека. Заморен, покри се дечак звезданим огртачем неба, склупча на песак и леже. Дуго је тако лежао.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје под јасен мирно ћу лећи И сан ће тихо кô поток тећи. Мириши, ропо, мирисом здравим! Покри' ме, небо, покровом плавим! 1908. У РАНИМ ЧАСОВИМА Прими, ме горо, у тиху самоћу.
И би ми кô да ме покри С бехаром широка грана: Нада мном ти си била Сва топла и насмијана... Из твога осмјеха слатка И жарка кô смирај
Пуне рубина повише се гране, И кô да широк један вео сјајни Покри високе гребене и стране... У раном добу, када с чежња тајних Трепери душа, с њоме сам се срио На изворима гора
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
дана, вјеренице, а кад ми се изврши, дјевојко, осми данак, ти ми пусти коњица л̓јепом зеленом планином, и њега ми ти покри̓ чистом свилом до копита, — ко пјешице узиде нека се на коња врже, и нека бога моли за душу за Милошеву“.
сватовима, по имену зета дозиваше, дозиваше, па га огрташе, огрну га коластом аздијом, саврх главе до зелене траве покри зета и коња дората (ја каква је, — јада допанула!
К себе руке, обје ти отпале! Покри очи, обје ти испале! Рашта гледаш на јунака туђа, на Милоша Обренбеговића? Но погледај, мила снахо моја!
Кад обуче дијете Грујицу, тад га покри златали-тулбентом, па се у њга млада загледала, па ми оде млада говорити: „Лијеп ти си, мио побратиме!
на главу калпак и челенке, један калпак, седам челенака; па оседла коња дебелога, оседла га седлом сребрнијем, па га покри чохом до кољена, од кољена ките до копита, пригрну га суром међедином, заузда га ђемом од челика, о врату му бисер
оком погледује, деснијем се брком насмијава; а кад вид’ла Хајкуна ђевојка, она сними свилена јаглука, њиме покри Рада по очима, а да друге не виђе ђевојке; па је своме баби говорила: „Јадан бабо, не гријеши душе, већ носите сужња,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечак се покри једном врећом и картом Босне и Херцеговине, а друга врећа, прострта под њим, учини му се као најмекша сламарица на
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Остани си, остани!... Седи си!... Ти си работи, а ја ће си седнем малко. Мане покри главу, — збунио се, искашљује се и маша за табакеру. — Па, Манчо, како си?... Како пазар, алиш-вериш како?
— Искам, требе ми срма-мустаћи... Леле, — трже се мала — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете—те, искам срма-белензуци...