Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Озго се покрије кровином или кором од дрвета. Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива. На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.
завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... 14. НАЈЕЗДА Сутрадан освану киша.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и одономадне, — вели гђа Сока, пред којом стојаше једна гомила старих плеснивих рукавица, које је секла и спремала да покрива флаше од парадајза који је баш тога дана кувала и за зиму спремала. — Добар дан; кис ти хант! — клања се гђа Габриела.
Африка
Топли пријатни мирис црвених цветова покрива овај заспали град широких улица, црвене утабане земље и дрвених кровињара, Бенгалои као играчке, час су мајушни а час
Одлази да спава; да би нам показала да је богата и да јој дају поклоне, покрива се кратком жутом атласном марамом. Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа.
Одједном нагла тропска ноћ покрива нас и заглушна ларма инсеката диже се око нас. Продужавамо још неколико сати кроз ноћ да бисмо изишли на први кампман.
Младић се доброћудно смеши и само кад мисли да ће га рука Н-ова дотаћи и у прса он шаком покрива једну мрљу на грудима.
Неки се деран занимао да ставља коцкицу на коцкицу, да између њих меће котуре, да их покрива сламом и сунцобранима плетеним од сламе, да забада мотке које носе на себи лобање хипопотама, овнова, пантера; да
Велико плаво небо покрива реку и нас. Пут од Бамака до Бадумбеа је велике лепоте. Велика жута трава саване, златна као наша зрела жита, али
Црњански, Милош - Сеобе 2
Одрастао је код коња. Чудовиште. Луд је и заљубљен у жену, коју покрива земља и трава. Она се била обрадовала, одмах, кад им је ушао у кола.
Да је био на месту Дрекова, он је не би напустио! Тек што то рече, покаја се, јер виде, како јој лице покрива неко самртничко бледило. Њене очи су га гледале, сад, мутно.
Опада са њих цвет, али не као снег, који хлади чело, него покрива, као неки свилени, топли покровац, па се под њим не може да нађе сна.
Ђурђе је, међутим, смести, на јастуке, и покри, као да дете покрива. Говорио јој је као да жели да је успава: „Кад те узех, мних да си већ жена, ал’ ти жена ниси. Него девојчурак у жени.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
који се из ове области распростро овде-онде по Македонији, ћепаре или ћепе, црна сукнена горња хаљина, која нарочито покрива рамена и леђа и која је слична хавелоку (пелерини). У неким селима га зову зобонче.
Преко кошуље, која је без веза, жене носе ткану прегачу, зв. бојча или прегача, која покрива само предњи и доњи део тела. Око струка је врло прост ткани појас.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Идући нечем ванредном, што је као небо осећао да све покрива и завршава. Тако да му се све што је досад чинио, не чини лудо и узалудно, а будућност да му буде схватљива и у њој да
Идући нечем ванредном, што је, као и небо, осећао да све покрива. У Петроварадину дочека Исаковича опет киша. Пљуштала је по бедемима, по води, по мосту, по дрвећу, тако да цео полк
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Свакако најприроднији начин избегавања погледа злих очију јесте скривање од њега. Зато се млада код нас покрива различитим покривачима („вео“, „авлимарима“, „округ“, „дувак“, „покривало“, „привјес“ итд.).
“¹⁷⁴ Дете се, док је још мало, не износи из куће, затим се покрива, а ако већ мора негде да се носи, оно се скрива одећом да му урокљиве очи не би нашкодиле.
Ова реч је деминутив од речи дете. (3) Дете (од треће до десете године). Реч „дете“ покрива најчешће узраст од 3 до 10 година за децу оба пола.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Он, ипак љут на Ивановића и на све што се десило, искали се на њима: — Све је отишло ђавољијем трагом откад нас не покрива бандијера светога Марка, а особито откад вас санкилоти отроваше својијем духом!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Трагајући за њеним почецима и одликама, морамо се, бар за часак, помирити с тим да сâм назив покрива читав низ дела неједнаке вредности, и неспојивих тежњи.
Милићевић, Вук - Беспуће
пличинама, пунима шевара и водених трава, гдје се скривају дивље патке, чапље , и плиске; пролази поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Плачи, траво, запевај, славују, Злато моје земљица покрива! Мили Боже, подигни олују, Сред ме срца громом удри жива!
доба, Свако с' вије више једног гроба, По гробови трава обилата, На декоме цвећа умиљата, Ко зна кога гроб овај покрива, Можда цветак ту какав почива, Па је цвеће поитило амо Да се самцит братац не би тешкô, Веће мирно у гробници
А што мало потамне ми лице, Своје сам се сетио сестрице, Њу, кâ знадеш, земља већ покрива, Ја помислих: да је сада жива! Красна л' беше кад беше на свету, И на твоју доста налик Цвету.
О, кад мора те земља да покрива Тако млада, а тако зелена, Зашто копљем по сред срца жива Не чух тебе, брате, убијена?
Умилно његов жуборећи пад, На брежићи му дикоји почива Зефирима љуљан њежни цветић млад; Мложина липа тебе ту покрива, На тебе шиљућ благодатни лад, А поред тебе врела воде клизе И вијају се чак до оне низе. 30.
ДРУГЕ РЕДАКЦИЈЕ ПЕСМЕ И РИБАРЧЕТА САН Облак небо не покрива, Река с' бистра плави, А рибарче у чуну снива Јасно кô на јави.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и свом недораслом саговорнику, смијеши се опроштајно и с разумијевањем над глатком спасоносном водом, која смирено покрива све њихове тајне.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Беше он благ, миран, тих и раден као нико. Ах, ти дани! Оду на њиву, да филизе1 дуван. Корење их покрива до појаса, под босим но гама крши се и рони суха земља, а око њих, свуда, у недоглед, зеленило и бујност.
Полица се цакли саханима, бели се дугачка а широка марама што покрива тестије пуне воде. Око огњишта кркћу лонци, а под вршњиком цврчи печење. Улазим у собу. Мајка ме тобож не види.
покорно и чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога Мити њеном ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге. Мита је био изнет заједно с постељом. И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. — Дошô си?
И он, онако разгранат, пола сув, озго ширећи гране изгледао је као да целу кућу, башту, све под собом покрива, држи. То је све било, друго ништа. Доцније је Аница и мужа познала.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ил' тајне те што покрива твој хум разумјет неће никада наш ум? да л' за то прах свој попе на тај ком да с њега гледаш душом жалосном гдје племе
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(који је момак ружан, онај ли коме су рапави образи, а провидљиво срце, или онај који с финим аљинама погрешке своје покрива, то је други опет вопрос).
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Па због тога — тријумфује матори — што његова мамица не допушта никоме да покрива њеног Кокана — мушкарчину када се открије, јер сматра да то његова Љиљана не уме да ради! Идеалан брак ...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Стан ми је, можда, помало тијесан, ал ја вам нисам одвише бијесан.“ Цвокоће Брко у мрклој тами. „Па тај се небом покрива самим! Откуда само толики џин да дође ноћас у стари млин?
Врти се жрвањ, зубат и тежак, овијен лаког ветрића дахом, водопад брашна безгласно сипи, покрива деду памучним прахом.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Међу царства твога гробницама твојим Ми смо бележили. 4 Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Гле како се браћа моја у мрцине створе и криви мач изникне у сваком оцу из прса и пресече гнусобу кћер само што покрива рањена ждрела има ли кога још стварно жива да га пренесемо у своје собе крај црвеног гумна испод сунца на горње
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, тако, без таме, дух мој са мрачним воћкама покрива ме. И, тако, без имена, са истом жалошћу милујем брда невиђена. Лутам, још, витак, са осмехом мутним, прекрстим руке,
Једна модра широка пруга, испод обале, све је дубља. Небо нас оловно покрива, као грдно, нечујно звоно, што, ипак, као да ужасно звони. Вратио сам се, кад се смркло.
И душа загледана, невесела, покрива дим, пруге радости и плеса, што у бескрају играју небеса, опет само тешким, гримизним плаштом страснога тела. 1922.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЈАСИКА Над крововима небо сиво, А измаглица влажна лута И ко прозрачно меко ткиво Покрива правце мога пута. На оморини људи, звери И биле, све се мртво чини. — Јасика једна тек трепери, Јасика танка у висини.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Жена би остала да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива. Није лаж. Живи људи још то причају и куну се.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Где нема страха, нема ни стида. — Изгубио стид, изгубио вид. — Часна хаљина срамоте не покрива. — Чувај се онога који ставља образ под опанак.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (отурује јело, натеже боцу, изваљује се, налакћује се). СТОЈНА (покрива га и утуткава, намешта јастук да се боље наслони). ЈОВЧА (погледа је, нешто разнеженије, болно): Где је?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Црна, улепљена косица покрива им чело. Леви је крупнији и као лепши. „Родио си газди слугу... Мени си родио слугу!“ Теби, Ђорђе Катићу, ја нисам
! Тола клону поред огњишта. Нема више снаге да смирује и покрива жену. Као зверка ухваћена у кљуса, којој је од батргања и напора да се ишчупа много крви истекло, уплашено и немоћно
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Од тог турског кажњавања изведеног на српски начин тама је, можда, постала отпорнија и, можда, спремнија да покрива и остале свакодневне суровости.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Плачи, траво! запевај, славују! Злато моје земљица покрива!... Бр. Радичевић XXXИВ ЛЕМ-ЕДИМ Самац седи стар Лем-Едим На јастуку свиленоме; Седа му је пала брада По кафтану
В. Рајић ЦXЛИX НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА И срушише се лепи снови моји, Јер главу твоју венац сад покрива, Крај тебе други пред олтаром стоји Проста ти била моја љубав жива! Честит'о сам ти. И ти рече „Хвали!“...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Сигурно“. „А чијом снагом?“ „Живимо, драги господине, на дну ваздушног океана, који покрива целу Земљину лопту, належе на њу као терет чија га властита тежина спречава да је не остави и не оцури са ње у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Па устаје капетан Борић јер не може да одоли срамним мислима и са лактовима на коленима седи на свом кревету, покрива лице рукама, скрушено, дубоко уздише, и тако остаје сагнуте главе дуго, целу ноћ. Плаче...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зар наша фантазија тачно покрива читаво подручје објективно могућега? И није ли малко претенциозно да нашу моћ замишљања напросто идентифицирамо с
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас; Не знам место на ком живи или почива; Не знам зашто њу и сан ми јава покрива; Можда спава, и гроб тужно негује јој стас. Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.
ја спокојно ћу ићи, Равнодушан, далек за све што се збива: Глас до јуче познат не може ме стићи У ћутању новом које ме покрива.
Ћипико, Иво - Приповетке
Капа му и сада као и увијек сасма покрива лијево око. „То ти око и не служи!” рекао му је једном озбиљно комшија и надодао; „Метни га под квочку, може се из
кроза сан, слушајући јецање старе, Илија се често буди и пази на децу, пипа око себе да ли се које у сну открило и покрива га да га студен не бије. Настајних дана студен не попушташе, и требало је наставити започето орање, али како?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јер он, у начелу, покрива сав обим у нашем изразивом опажању и разумевању света. Штавише, Хумболтов следбеник Лео Вајсгербер доказивао је, с
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У исти ред древних људских страхова иде и бојазан да коњанику неко не зачара коња. Зато Томча алату рукама покрива очи и уши, док га по врату сулудо уједа: „И гризући га испод гриве, за вратне жиле, тако је силно алата уједао да је
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ти погледај ћилим ови, Ким нас ноћу Бог покрива, Трудна тела душа чиста Да што слађи санак снива. Нагледај се те милине Па се диви вишњој моћи: Богу зоре и
— Ко покрива поље преорано, Да не зебе семе посејано? Оштра зима, ал’ јој блага нега, Зима стере покривач од снега. Зима збира
УДОВИЦА, СИРОТИЦА, НЕЗНАЛИЦА (Уз слику) За живота својег друга Свега јој је доста било: Од кад њега гроб покрива, Сломи јој се десно крило. Дању ради, ноћу ради Да одбије муку глади Што кâ црна авет слеће На шесторо сирочади.
Петровић, Растко - АФРИКА
Топли пријатни мирис црвених цветова покрива овај заспали град широких улица, црвене утабане земље и дрвених кровињара, Бенгалои као играчке, час су мајушни а час
Одлази да спава; да би нам показала да је богата и да јој дају поклоне, покрива се кратком жутом атласном марамом. Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа.
Одједном нагла тропска ноћ покрива нас и заглушна ларма инсеката диже се око нас. Продужавамо још неколико сати кроз ноћ да бисмо изишли на први кампман.
Младић се доброћудно смеши и само кад мисли да ће га рука Н-ова дотаћи и у прса он шаком покрива једну мрљу на грудима.
Неки се деран занимао да ставља коцкицу на коцкицу, да између њих меће котуре, да их покрива сламом и сунцобранима плетеним од сламе, да забада мотке које носе на себи лобање хипопотама, овнова, пантера; да
Велико плаво небо покрива реку и нас. Пут од Бамака до Бадумбеа је велике лепоте. Велика жута трава саване, златна као наша зрела жита, али
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
новом позоришту Мишица серпских, куд га нам приведе Из Треста љубав топла к својим, Камен га с натписом краснопростим Покрива дично: Серпске му његове Здје кости леже: род је свој љубио. Движе се ум и серце добрих, Сви благодарности свете полни.
Беда у пустињи, беда у граду, у стану и веси, Беда гњави сваки простране предел земље. Злато и свила покрива прси печалне и болне, Испод осмеја скорб брижљиво дави срце; Радости ретке капље у горчини чезну обилној, Кратке
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И кад једног дана твоју главу малу Осетиш да јесен пепелом покрива, Заплакаћеш горко болом срца жива Што си чар лепоте сточила у шалу. Тад ћемо се срести.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Хумором се растерећује сцена. Хајдук "лијевијем оком прогледује,/ деснијем се брком насмијава", девојка га покрива марамицом и убеђује родитеље да га баце у море.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, баци га на улицу, и бежи без обзира: ко тај о. узме, на њега ће прећи рана (СЕЗ, 40, 234). О. љускама покрива жена брадавице на прсима, да јој мора не би шкодила (ЗНЖОЈС, 7, 139). Од верована о о. вала забележити ова.
Ћипико, Иво - Пауци
—Немоћа јур дуго... Вирујте одонда и проша ме смих. А нисам прво зна за невољу. Отац никако... крпија се, покрива... Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни... И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Преко сурих плоча Тумара седа старост. Коров густ Покрива стазе и гробове неме И сав предео, суморан и пуст. На трошни спомен она спушта главу, А поветарац лелуја седу влас...
Међе царства свога гробницама својим Ми смо бележили. 4. Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом. 5.
О, плач'те мајке, оцеви, плачите горко, Трупине синова ваших вашег су лаковерја знак! Гле, вечна тама покрива њихове груди, И светла ока гаси се и трне зрак. Ликује Карло.
А сниже плоча, одваљена давно, Под свелом травом спокојно почива; Руши је време суморно и тавно, А маховина и коров покрива. На хумку гавран грактајући слета, Ковиље расте и купина цвета. 6.
Где је? Да л' је жива? Ил' и њу, можда, измеђ туђа робља, Зелена трава одавна покрива Усред незнаног, далекога гробља, Где никог нема да је бар помене, И њену тугу и невоље њене? 17.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Његова калдрма од печене цигле, која га покрива по целој његовој површини преживела је људски век. Још данас, после шездесет година, разазнају се на површини тих
Тек смо у трећој минути вожње, а наш поглед обухватио је целу Швајцарску са њеним брдима и језерима. Снег још покрива планине, бели се, трепери и румени у зрацима Сунца, а језера се плаве као лепе очи које гледају зачуђено у нас,
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (место своје руке подмеће под главу Парапути јастук, кваси убрус и везује му чело, јорганом га покрива, утопљава, да му је што мекше и топлије): Тако! Не бој ми се ти.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»Да, да, ти само мислиш. Овај је свет идеализмус.« Со тим устаје и ода по соби што брже може. Њему шешир не покрива теме као другим људма, него потиљак. Аљина му о једном рамену виси; марама немарљиво везана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Мирис смоле већ гуши, а дим штипа за очи. Мој посилни бацио шаторско крило на грање и покрива ме ћебетом. Окренуо сам главу ватри, али ноге ми се укочиле. Онда се дижем и мењам положај.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А сним, а сним, а сним; Па мним: Ко црно грожђе да зрим, Да ме покрива плава магла по чокоћу, Да носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко тешко грожђе ноћу; Ја
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Ово је, заиста, сликар на чијим платнима оживљава насликано и живи чак и када онога ко је насликан одавно покрива земља..« У овој особини сликарева дара Царица виде могућност да на вјеки вјеков продужи и свој живот и своју владавину.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
врата, и изведе Крањевића Марка, изведе га пред цара честитог: коса му је до земљице црне, — полу стере, полом се покрива; нокти су му — орати би могô; убила га мемла од камена, поцрнио као камен сињи.
) Вриједно је додати и ово: кад Марко изиђе из тамнице пред султана, „коса му је до земљице црне, полу стере, полом се покрива, нокти су му — орати би могô“; а у ономе ћир.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А све горе надвишује, те их покрива висином своје славе. ДВОСТРУКО ДРВО ЖИВОТА Да будете свети људи, род избрати, царско сплетено цвеће и света
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И ко зна откуд и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али
На плећима бундица од ружичастог атласа, и испод бунде либаде; либаде покрива јелек, кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. Доле свилена сукња и шалваре од јума басме.
Татко те Ђорђија мен’ у аманет остави. Тој си не знаје ники — знаје бог и црна у Горици земја што ти татка покрива. По саг да ме не зовеш чорбаџијо и хаџијо, веће татко да ме зовеш... Татко сам ти, зашто си ми аманет.