Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али на његовом гробу беше све тужно: црна, скоро ископана земља покриваше мртваца; чело главе прост, неофарбан крст, на њему један венац од смиља, жут као што му је и чело било кад су га у
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бахну и застаде на прагу, а колик бјеше, мало што не испуни сав отвор. На глави му бјеше камилавка, риђа му брада покриваше груди, а какво му бјеше рухо и оружје најбоље пјесма описује: „А какав је од Острога бане, За пасом му двије пушке
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Густу плаву косу никад не могаше добро очешљати већ се увек она дизаше испод марамице и у нереду покриваше јој цео врат и мале, ситне, припијене уши. Уста јој беху мала и танка, к’о парицом прорезана, очи светле, тихе и чисте.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина. Један ужас, да човек заплаче!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
кашље и циганчи, гледати, или његова беднога дијакона, здраву момчину, углађену, с дугим перчином, који му сва леђа покриваше, и с таковим слободним и бестидним очима, не као да џебрачи, него баш као да нешто дели и раздаје.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сто тридесјат љета Аки нека завеса Покриваше всегда Духа мојег очеса! Многократ плаках сја Слези проливаја, Богу Творцу молих сја Руки простираја: Виновниче
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Црнојевић-Иво, да ја тебе једне јаде кажем: синоћ пољу легох под чадором, допадоше двије моје слуге, на перо ме ћурком покриваше и господски лице завијаше; очи склопих, грдан санак виђех, — грдан санак, да га бог убије!
Синоћ пољу легох под чадором, тј. синоћ легох испод шатора који је подигнут на пољу. На перо ме ћурком покриваше, тј. покриваше ме ћурком тако да ми један његов пеш (скут) буде на глави а други на ногама.
синоћ легох испод шатора који је подигнут на пољу. На перо ме ћурком покриваше, тј. покриваше ме ћурком тако да ми један његов пеш (скут) буде на глави а други на ногама. Да учине сеир од сватова, тј.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МОЈСЕОВ ПОКРОВАЦ И од велике светлости људи не могаху у том допосле пометнутом закону смотрети Мојсеово лице, него покриваше испред њих свој образ пешкиром кад би излазио беседити ш њима. Крошто је то било покривало?