Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Она лепа кућица обрашће у коров, а ону белу шиндру покриће маховина. Страхиња уздахну, опет га љуто стеже у грлу; опет повуче два-три густа дима, па похита наниже к зарошком
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Гласно окренув се Стани) А куд си, стâра, тако наумна По непроходу горе зелене? А и вечери сутон сенасти Покриће скоро уске стазице, Куда пастири — само понекад — Са белим стадом мирно пролазе. Па куд ћеш онда?... Још да си сама!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1885. ЕЛЕГИЈА Престаћу и ја скоро. И са мном, занавек можда, Спомен љубави тајне зелена покриће трава И вечни заборав с њоме. На моме спомену суром Истрвен натпис биће тад.
Умреће истине људске, и море столећа тавни' Покриће гробове њине. Ал' светли живи Крон, И с њиме, крај зрачног трона, у чистој, небесној правди Живеће вечно он. 1889.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Осветљени део њене плоче расте на очиглед и за кратко време покриће нам половину неба. Казаљка нашег барометра стоји на нули, ми прелећемо безваздушни простор који нас још дели од Земље.
За кратко време покриће се млади Јупитрови континенти снегом и ледом, а његова мора смрзнуће се до свога дна. Живот се неће на овој планети