Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Још су стајали дењкови везаних ствари: ћилимова, јастука, покроваца. Требало је само један дан, па да се кућа сва испуни. Али она, увек тобож као од великог посла, није могла.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Паук) 167 — У зраху бијело, кад на тле падне — жуто? (Јаје) 168 — У нашега вранца триста покроваца? (Перје на ћурану) 169 — У нашега солдата сва кошуља од злата?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
133. У нас коза јакача, јака сина родила и унука манита. 134. У наше бабе кожне очи. 135. У нашега бијелца девет покроваца, и опет му се ребра виде. 136. У нашег ћаће реснате гаће. 137. У пете нишани, у нос згађа. 138.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља, дотерује, док мајка му тамо у кујни спрема вечеру.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад су били близу Купинова, — око двора слуге гологлаве, а пуштени коњи по ливади без седала и без покроваца, нит̓ се чују бубњи ни свирале, нит̓ се вију алаји барјаци.
Што с̓ пуштени коњи по ливади без седала и без покроваца? Што не бију бубњи и свирале? Што с̓ не вију алаји барјаци?“ Вели њојзи слуга Милутине: „Драга госпо, мајко
пије рујно вино и за срећна пута бога моли, зато су му слуге гологлаве; што су врани коњи по ливади без седала и без покроваца, пуштени су да се понапасу, спремају се далек̓ путовати; бубњи били, пак су и престали; вијали се алаји барјаци, дуну