Употреба речи покуца у књижевним делима


Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Да сам знао ко је са мном, не бих се онако понаш'о — рече војник и паде преда њ на кољена. Цар га покуца по рамену и рече му: — Кад те старјешине нијесу ништа аванцирале, ја ћу те аванцирати.

Ћипико, Иво - Приповетке

Неколико пута, у одмацима, страхиво покуца на ниска врата, загребе залеђеним ноктима, зове полако у стиду и страху, па кад не доби одговора, шћућури се уз врата,

Ћипико, Иво - Пауци

Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... Рубач покуца на врата. Нико се не одазива. — Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности