Употреба речи покушавам у књижевним делима


Африка

Наваљивању Фонтеновом да останем још један дан, па да ме он онда одведе у Сикасо, и не покушавам да се одупрем. Питање је да ли ћу после од Сикасоа имати прилике за Бамако.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Она улази, схватате, она леже у моју стару фотељу, тачно преко пута стола за којим куцкајући по машини покушавам да се извадим из чабра, тачно тридесет и седмог децембра, и пре него што заспи, каже ми да се дивно провела с тамо

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Пред крчмом, у потпуно мрачној улици, два пута више људи. Унутра гори свећа. Седам за сто испод свеће и покушавам да читам Живот Челиниев. Редови играју према игри пламена.

Због тих људи који се до краја не осврну, детињство је пуно фабулозних бића. Покушавам да мислим. Хтео бих да смислим нешто пријатно и да из тога после испредам даље мисли, лагано, све до стизања.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Хоћу да све нелагодности сузбијем молитвом. Те прве, снажне и напорне молитве делују као да покушавам да дељем пејзаж. Брда сплашњавају, море се тањи, облаци постају лаки.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Мучно ми је... хоће да ме згњави, али ја покушавам да се склоним, и мој се коњ окреће у месту... А она неман је близу, из ње нешто накострешено штрчи и у последњем часу

Ваљда је само искра свести трептала. Покушавам да се дигнем, али ме нешто неодољиво вуче земљи, и, ослоњен на руку, кретао сам главом, док ми је у ушима нешто

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Јелисавета, ти си мушкарац, а не жена! ЈЕЛИСАВЕТА: Ја покушавам да дам све од себе, али не вреди! СОФИЈА: Кад би унела макар минимум концентрације!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја онда напуштам идеју да тражим своје ствари и куфере, из касарне. Покушавам једним возом, пуним војника, да допрем до Пеште. Намеравам да одем до Темишвара, а одатле у Иланчу, код матере.

Много је сиротиње. Нису још пали тако ниско као Бечлије, али има много беде. Ја се онда враћам у Беч и покушавам да одем у Загреб, преко Јужне станице. Пред станицом присуствујем још страшнијој комедији повратак из рата.

Бечке романтике. Идем у своју земљу. Гомиле војника који стоје на прозору гледају како покушавам да се попнем у вагон, смеју се, урлају и вичу: „Напоље, официри! Нема више официрских вагона! Напоље!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Размислите, па ћете доћи до правилног гледишта на целу ствар! Покушавам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

У Лавоазијеовом, иначе благом, погледу засветлуцаше варнице. Покушавам да га одобрим. „Свака велика идеја треба извесног времена да буде прихваћена. То се најбоље види на Њутновој науци.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Тек с времена на вријеме рекне: — Ха, што ћете, трпјети нам је ред! Па даље сједи и шути. Покушавам да читам. Али убрзо одлажем књигу. Замара ме. Још до некидан чинила ми се занимљива, а сад ми се чини тако празна.

Петровић, Растко - АФРИКА

Наваљивању Фонтеновом да останем још један дан, па да ме он онда одведе у Сикасо, и не покушавам да се одупрем. Питање је да ли ћу после од Сикасоа имати прилике за Бамако.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XXИІІ Ноћ је пала страшно мрачна После мутна дана; Ја у мраку Смиљку држим, Она расплакана. Покушавам да је тешим, Па јој зборим туде: „Залуд плачеш, чедо моје Мртви се не буде.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

без наслова па, по обичају многих рукописних песмарица, штампана као прозни текст, без икаквих строфа, а које ја овде покушавам реконструисати, гласи: Немам дувана, Новаца немам, Немам леба, немам сира, Немам сланине.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

маховином), кад се одједном усред тога призора створи он, Доротеј, нескладан с њим, онакав каквог сам га данас видела. Покушавам да га сметнем с ума и побегнем одатле у други призор, али узалуд, ствар се понавља с неподношљивом упорношћу, он је

Одем до Мртваја вира. Скинем са себе одећу и бацим се у прозрачну зелену дубину. Роним, штрцам воду кроз зубе, покушавам нешто заглушно да отпевам. После изађем, извалим се на песак и пустим да ме сунце пече.

свашта, ромори опачина као отровни дажд, више се у томе говору не разазнају звуци срдачности, склада и трпељивости. Покушавам да нађем одговор на питане како се могло десити да један, до пре неколико месеци тако вољен човек, тај згодни, мирни,

Напоље не могу јер пада сипећа јесења киша па сам приморан да седим овде и да по ко зна који пут покушавам са мешањем прашине од печеног камења, земље и биљних сокова не бих ли добио црвену боју. Све сам већ пробао.

Наслонио сам браду на камени руб прозора, оштра, сува прашина ме штипа по ноздрвама и покушавам да смислим нешто стамено, непомично, што ће одолети гњилом растакању које је свуда; у оној каљузи напољу, у тупом болу

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Моја фантазија се довољно разиграла и осмелила, па зато покушавам да се уживим у тај четвородимензионални простор. То није лака ствар.

Зато покушавам другу игру: шетам се, дуж временске осе у њеном негативном смеру. То значи: не мењати свој просторни положај, него се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— А зашто носи оно? — и показа на капу. — Зашто?... — Лупам главу и покушавам да му објасним, али не доврших, а Мића наново запита: — Зашто држи оно? — мислио је на волан. — Ето... управља њиме..

А моја се нога заглавила у сари чизме, па ме ухвати грч, и ја, седећи на рушевинама кревета покушавам да навучем чизму. Уто улете „теткица“ и поче нешто да виче.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Сада пак покушавам да мислим друкчије. Најпре, шта Шта? Ничег зар у рукама, Чиме почети живот нови: Последње богатство које свету

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности