Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Битно представља само половину ствари. Често ону мање битну половину. Тек битно и небитно заједно дају читаву истину. Покушат ћy да причу испричам наново, овај пут нешто опширније.
И на махове као да назирем трачак одгонетке. О, чини ми се да те тако разумијем, изгубљени човјече! Покушат ћy да реконструирам догађај: Као што гласе сложне изјаве укућана, човјек је изишао око пола шест.
Можемо бити задовољни. Ипак, покушат ћемо још нешто. Од сутра ћемо почети с једним новим медикаментом. — Добијам утисак, докторе, да идемо поступком пер
Благодарим и ја господу!” А пред сутон, кад сунце малакше, покушат ћу да се полагано успентрам уз онај гробљански бријег и потражим гроб мог старог учитеља.