Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” Јоца, познатом маневром, запевши нокат од палца за секутић и одапевши, даде
Ја извадим духанкесу. — Извол'те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем. — Не — рече она Нечастиви ме и опет боцну: — Зар поклон од мене нећете да примите? Она оћута.
— Сан! — рекох. — Сан! — И све ми изгледаше неверица. Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику. Ватра се у пећи беше разгорела. Још није било свануло.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Сада ће из воде почети да искачу фоке! Подигао је руке увис и фркнуо још једном. - Пазите шта вам кажем! Покушах да му очима телеграфишем да се чисти, али он се правио луд.
Сви су ми се зглобови растварали, а крв постајала тешка и врућа као растопљен метал. - Сада више не! - рече кад покушах да је пољубим још једном и наслони се на ограду скеле.
На те дебеле, олињале мачке, морао је трошити читаву своју плату. Покушах да га замислим у мундиру као неког од Толстојевих јунака, као кнеза Нехљудова, на пример, али то ми не пође за руком.
За мене је размишљање о судбинама мојих јунака било галванизирана жаба мог оца. Покушах да своју памет прекопчам на неки други колосек, без неких нарочитих резултата, као и увек.
Кроз рупу на таваници покушах да завирим у собу. Испод себе могао сам да видим брачне кревете и део ноћног сточића. Леви, Станикин, био је празан.
- Какав дан? - у узбуђењу прескочих два гроба одједном, а онда стадох. Рашида је ћутала окренувши главу од мене. Покушах да јој се приближим, али она опет окрете главу.
Корњаче су у суштини неуништива бића. Покушах да људе које познајем замислим без оклопа, али то ми није полазило за руком.
Влада каже да је био шашав за старим Римом, али ја то не знам. Петровић није стигао да и мени предаје историју. Покушах да уловим Рашидин поглед, али је сада њен отац стајао тако да сам једва могао да је видим.
Вреле н сјајне шине су блештале на сунцу, а у дворишту Рашидине куће мигољили су се они мали. Покушах да приђем кући са западне стране провлачећи се кроз трске, а две дивље патке шмугнуше у густиш.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Нећеш ти, богами, у овој пустињи никога наћи — покушах да га одвратим наоко немарно, али старац поучно диже прст и узви обрвама.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
То ме, у ствари, највише и погађа! Зар не умеш чак ни да трчиш? — Пре свега, то није због трчања, већ због мириса! — покушах да се оправдам.
У фоајеу тог авангардног позоришта покушах поново да измерим своју отменост! Беда — свега 26 отмова! Кобност — 13 коба! Труба.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Скрушен, но помирен са својом судбином, он поче да купи књиге са стола да би их оставио на своје уобичајено место. Покушах да га успокојим. „Слушајте, Мардохају! Нисам овамо дошао да слушам ваша пророчанства, већ да пазарим.
осмину, и тако даље“. Узех парче хартије, исписах на њој бројеве 1/2, 1/4, 1/8, 1/16 па покушах, чинећи се да не знам рачун прогресије, да их саберем. Герике поче да се слатко смеје.
Тек кад сам на њој нагомилао терет од 2687 фунти, одвојише се полукугле једна од друге“. „Невероватно!“ „После тога покушах да своје полукугле раздвојим једну од друге коњском снагом.
„Сигурно!“ „Но при том принципијелном закључку нисам се зауставио, већ покушах да ту појаву испитам и квантитативно, да измерим топлотне количине произведене хемиским процесима и оне које се
Но не доспех да о томе дубље размислим јер мој разговор са госпођом Лавоазије текао је живо даље. Покушах да га скренем на друго земљиште и рекох јој: „Ваш господин супруг има поред свог научничког посла и других дужности?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тек кад сам се уморио, задуго стојећи крај прозора, ја се понова испружих преко целог седишта и покушах да читам. Али сам брзо одбацио досадну књигу и стао, без реда, да мислим о свачему.
Лудо престрављен ја покушах најпре да га ухватим, и то левом руком под коју ми некако згодно подиђе, али не успех. Онда, сасвим механички, окидох
Признајем било ми је врло непријатно. Ја покушах да одбијем: — Опростите, ви сами видите да сам ја човек врло пун, а коњи сасвим слаби.
Онда једна флаша, па друга, па мочуга, па читав пљусак свих могућих предмета засу наш астал. Ја појурих ка излазу, покушах да се спасем, али ме сустигоше. „И ти си, веле, био са оном крвопијом.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Пих! (Пије): Ја сам мислио на њу, хтео њу, и тиме да им вратим све добро. Ба! Ово се не може више! Два пута покушах да себи дођем главе. Ево никако не спавам. И сад, последње веселе, последње пиће!
Сутра, на коњу или пешке, одох одавде, за увек. Јер без ње, њене куће, не могу, а к њој — не смем. Покушах да сам себи судим а рука — кукавица дрхти. (Вади јатаган из силава, баца га.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако, под покривачем а од дуга времена и досаде, покушах да поновим у себи речи теткаНастине, али од свих остаде ми у памети само реч натрчак и та се реч страховито окоми на