Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... Густ дим покуља у кућу... Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... — Ти хоћеш да ме запалиш?! — То сам већ учинио!...
— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... Затворише. Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим... Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. Хајдуци се одмакоше.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па је пушку малу потргнуо, Удрио ме амо под пазуо, Врела крвца из ране покуља, Ја у седлу мало се заљуља, Шћах из боја окренут коњица, Ал' не даде силна потурица.
“ То само рече, па с' онда заљуља, Пољани паде, а крвца покуља Из ране смртне што му Васа даде — Јер Васа беше што га ту препаде.
спопаде, Под пазуо рану ми зададе, И зрно ми на плећа излете, Ал' ми срцу не учини штете; Врела крвца из ране покуља, Ја на седлу малко се заљуља.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А џомет повиче: — Ха, ту је вода! Опет почну копати и опкопавају око стијене. Кад подигну стијену а вода покуља на све стране. Свјетина се обрадује, искупи се и почну и они копати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Стражар их је с муком задржавао. Најзад неко викну да се народ пусти и свет покуља са свих страна, прескачући ограду, гурајући се, вичући, дозивајући један другога.
— Пратио ме командант да ти кажем, да се тако служба релеја не врши. Али услед клаћења на коњу, оно вино покуља ми и на нос и на уста, а проби ме хладан зној. — Несрећниче!... Ти си пијан!
У станици се опет заустави један воз долазећи са југа и народ покуља из вагона. Командант објашњава и моли да се склоне, а он ће објавити полазак.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго. Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
да се усне састану с уснама и стопê у топли цјелив, удари га нешто студено, као гвожђе, и помјери му зубе; крв му покуља из уста... Ово потоње, заиста се и догодило.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Чим он доврши свој говор, отворише се широка врата дворане, а кроз њих покуља дугачка поворка носача који унесоше и положише на столове и столице ненадмашно драгоцене дарове египатског краља:
Но кад и он паде, престаде сваки даљи отпор. Непријатељ покуља са свих страна у варош, Папенхајмови коњаници осуше се улицама, а грађани спасаваху животе како су год знали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наш војник му притрча, одупре се ногом о леђа и једва извуче бајонет. Бугарин се тресао, из уста му покуља крв, а прстима је грчевито рио земљу. Однекуд долете куршум и удари мога посилнога, који је ишао поред мене.
Прешли смо мост, и шофер заустави. Од силне топлоте једва је на хладњаку одвртео завртањ. Врела вода покуља. Посматрајући га како сипа воду у хладњак мотора, имали смо утисак као да и нас неко расхлађује.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Отворивши насилно капију и обијајући сва врата, која је послуга на брзу руку позакључавала, покуља та руља преко главних степеница, рушећи, претурајући и ломећи све што јој је дошло до руке.
Кеплер отвори махинално прозор. Свеж ваздух покуља у собу, царски дворац на Храдшину светлуцао се у сунчевим зрацима. Али га Кеплер и не примети, него је понављао без
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па кад ђак ипак не одговара, он рукне: — Милосрђе! — и тако немилосрдно звизне ђака по глави да овоме покуља млаз светлаца из очију. Тад се катихета окреће другоме: — Реци ми ти, које је друго основно начело Христове науке?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Јара удари у лице. Војници се размакоше и, по старој навици, склонише неке ствари, као да оне неће горети. Густ дим покуља ковитлајући изнад ватре, и занесен вртлогом, витлао је у тешким колутовима, док га у висини не подухвати ветар и
Отворих бојажљиво врата једне бараке. За мном покуља хладан ваздух, а кад притворих врата, поклопи ме нека тешка полутама. Ветар је наваљивао за мном.
Велики број сплавова и малих бродова преносио је војнике. Досад је већ хиљадама укрцано. Из једног брода покуља црн, густ дим, док из оџака других бродова бије трептава јара. Са огромних дреднота и крстарица зјапе топовске цеви...
Страховита експлозија се проломи. Црни облак дима покуља, клупчајући се, а потом се развуче у тамну, непрозирну црну масу, која обави цео један брег. Посматрали смо занемели.