Јакшић, Ђура - ПРОЗА
чело главе прост, неофарбан крст, на њему један венац од смиља, жут као што му је и чело било кад су га у гроб полагали; до њега беше један пешкир привезан... И данас се питам: зашто ли га привезују? Да ли да се њиме сузе убришу?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили. Остајем Јуца Мргодић Љуби испаде писмо из руке. То је било писмо од матере оне богате партије.
Африка
је Горе пусто, зарђало и дивно у азуру; једини споменик, ако човек не рачуна гробове белаца, који су са лудим сновима полагали животе овде, и црнаца, који су умирали оковани, од зараза и жеђи, овде, не знајући због какве зле судбине.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Једини начин који им је остајао да сачувају своју веру, на коју су много полагали, био је везати се што јаче за православну и словенску Русију, која се од почетка XВИИИ века стала у политичком и
Оскудица је била таква да су људи као Љубомир Ненадовић једину наду полагали на Ђорђа Малетића. У то доба, 1852, писао је Светозар Милетић, који је већ почео стицати свој велики глас: »Како нам
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
оне руже од којих је грешница Магдалена, плачући, сплела венац и њиме обвила главу мртвога Спаситеља кад су га у гроб полагали — и те су руже биле црвене, јер белих ружа није било.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„И у астрономију су Египћани били добро упућени; они су се разазнавали одлично на небу и полагали своје Монументалне грађевине тачно према правцима неба. Но далеко ученији били су они у геометрији и рачуници.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
знали, али су почетком деведесетих година незнање и погрешни назори били јачи, зато што су крупни индустријалци мало полагали на школоване научнике из области електрицитета.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
И сећам се баш, увек сам говорио: „Овај ће наш Јова далеко да дотера!” Али он, ето, оде на робију. – Па онда полагали смо велике наде и на Христину тетка-Дацину. Била је лепа и некако рођена за велику госпођу.
Петровић, Растко - АФРИКА
је Горе пусто, зарђало и дивно у азуру; једини споменик, ако човек не рачуна гробове белаца, који су са лудим сновима полагали животе овде, и црнаца, који су умирали оковани, од зараза и жеђи, овде, не знајући због какве зле судбине.