Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зато Бог скоро га изметну из царства и смрти га крвничкој предаде. Једанпут, у својих му полата частећи се с господом, седећи им за асталом, теке пусти се човеча рука из дувара супроћ очију му и с прстом написа му
И у неко доби дођоше неки оноземци људи, одонуд где је апостол Тома, а цар за красоту оних полата врло жели да разабере и ти му људи све потанку проказаше како је и што је било, и рекоше му: »О цару, и не слушај кога
Преузе га несвестица од мисли и кад се разабра рече му: »Откуд је у мене на небу полата?« И пак му рече брат: »Јест, онаква за којуно ти не знаш, којуно је теби сазидао онај слуга што га у тамници држиш.
се држећи и ови на ведрини злопате, а други у каменитих високих шарених и нацифрастих кућа двоструких и троструких полата с многим преградама и више празним без човека, те у једних боравимо а друге нове правимо и што нам није по ћуди пак
крошто они сиромаш и своју им рају и децу не пустају преда се свакад излазити него по каштиљи, по градови и по својих полата затварају се како гробови и стражу своју пред вратми држе да нико не може без врло мобена обихођења к њима улести?
Благословена си ти над свим женама и благословен је плод твог чрева!« Девојка Ја сам рода царскога и у царских полата мога ми града Витлејема с матерњим млеком сам одојена, пак у божијој цркви у света светих без покора одрасла међу
пут и дар му дају, с новци га подмићују теке да им то допусти улести унутра, и што куд проведе их нагледати се царевих полата.
Виде Давид са својих полата ангела с мачем што хоће да учини. Паде с образом к земљи, рече господину Богу: »Ја сам тај што сам згрешио, ја сам