Употреба речи полегоше у књижевним делима


Ћипико, Иво - Приповетке

Уљене светиљке јасније горе, мање диме и заударају. Домало ваздух је прозирнији и хладнији. Полегоше да се одморе, ако ће и за мало време. У свикнуће нашли су се пред господаревим двориштем.

Биће да је при дну. По вечери скупа седећке молили су се богу. После, када и за мртве наменише неколико „оченаша”, полегоше по слами једно до другога, прикупљајући се свако своме. Тако је прошло неколико дана — један лепши од другога.

Касно у ноћ изнемогли падоше на конак код пријатеља Илије. Полегоше. Марко је уз ватру слатко заспао, а Цвета није могла ока да стисне: далеко је још до куће... Мори је брига...

Она га није опазила јер је врелашце закриљено големим каменом, у хладу поврх поља. Ознојени, жедни, полегоше једно до другога на земљу и прилегом пију...

Ћипико, Иво - Пауци

—Напијмо се, — вели Раде, — па да напојим кобилу. Једно до другога полегоше на земљу и прилегом напише се до воље. Раде, напојивши кобилу, сатјера је узбрдицом; гледа часом за њом, па,

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Збацише с глава саруке и ваде Из водијера гладилице старе, И хитром руком добре косе гладе. Сад полегоше и 'шенице јâре Покривају их врси уздрхтани И, росни, лако у зори се жаре.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Турци изводаше, па им онда зопцу устакоше, па сједоше аге вечерати сира, љеба, ракије и вина и дебела меса овнујскога; полегоше санак боравити.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности