Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич се, на том путу, понашао према својој жени, као да му није жена, него полегуша. Према својој ћерци, међутим, показивао је велику уљудност.
Бивша Исаковичева полегуша била му је досадила и хтео је да узме другу. Она је, тој другој, те ноћи, била просула у лице вино.
Он у њеном загрљају сећа се неке друге. А то више није ни његова жена, коју је сахранио, него нека, нова, полегуша, са овог пута; нека дроља са зеленим очима и трепавицама боје пепела.
Одевали су је, као што се одевала његова полегуша, Бечлика, у театру. Лице је била сакрила, у беле ришеве и црну тафту, из којих је вирио само њен пркосити нос.
пред полазак у Росију, а за све то није добијао ни толико, колико је трошила, у Бечу, за годину дана, нека господска полегуша.
Њој је добро, засада, у кући њеног оца, а неће дати децу, да им маћеха буде Трифунова полегуша. Нека иде он у Росију, куд га очи воде, за њу повратка нема. Не жели да легне крај тог човека, ни мртва.
Зар ће да гледа како, са Трифуном, одлази у Росију у нови живот, његова полегуша, а не законита жена? Је ли она луда? Зар хоће да остане овде и слуша плач деце своје, која дозивају оца?
Она онда скочи, онако стасита, па му рече да јој се, при самој помисли да се врати Трифуну, привиђа та полегуша, гола, ускакавчена. А Трифуну се више не би вратила, осим, боже ме прости, да га види мртва.
и њега, и њеног мужа, да се не срамоте овде и да не срамоте, ни њу, љубомором, као да је она кобила, која се као нека полегуша добија, па је треба чувати. Треба да их је срамота. Треба да чувају чест имена свога. Она је Шокица, уљез, међу њима.
Осим тога, из Подоља је било отишло, на насеља, све оно, што је било пушконоша, или жена, или дете, или полегуша, пушконоша, а остали су старци и старице, болесни и умирући, које нико није хтео, па ни њихови сународници.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Баш ништа ме за цркве душа боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом. Дао је њиној души опроштај гуслара сељачки пој.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(ИВ ) Баш ништа ме за цркве душа не боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом. (Војничка