Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Срце ми је лупало у прсима; чинило ми се као да ћу изда[х]нути. Полежао сам као у несвести. Кад сам се по неколико опет у себе вратио, дошло ми је велико раскајаније што се од те миле земље
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ето Турци у село, да нас не чују. Ћути... Па пошто је тако мало полежао, он викну: — Бу, ду, ете Турци, ватра, бежи.... Скочи и побеже у мрак.