Употреба речи полезније у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Што је за све народе боље него за само један народ, то је роду чловеческому воопште и полезније и правије: гди се наука уводи и распрострањава, гди поредак и закони царствују, гди се куга међу људе не пушта, ту је

за незнанство или за што му драго, ненавидио, нек престане, — ово је паметније и боље, телу и души и свему општеству полезније. Чесному чловеку не пристоје кабале, завист и проче худости.

Нигде ништа. Ово дакле число година, које ћеду проћи и у ништа обратити се, не би ли разумније и полезније било на добро, | на чест и на вечну славу употребити, него на сујету, на будалаштине и, што је горе, на вечно

не чујем једанпут оно неблагодарнога раба сакрившаго дани јему талант обличеније: што год боље, разумније, поштеније и полезније знам, то дражајшим рода мојега суштим и будуштим приподајем, желећи им да с временом најдобродјетељнији,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Почнемо се старати најпре кметове и кућне старешине напољу учити и казивати како је боље и за душу полезније, но сваки код своје куће да каже: „Ко год пође цркви, било мушко, било женско, да слуша попове, и како и где попови

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

А шта је друго боље, него оно што је полезније? Што год не приноси какову лидо ползу, не има никакве доброте у себи. Зашто би се, дакле, ми Србљи сумњавали у таковом

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

који, просвештавајући се науком, од дан до дан исправљају се и на боље предуспевају, распознавајући и претпочитавајући полезније од неполезиијега и боље од горега.

цену богодане свободе ума само на добро је употребљавају; како у добру постојани, тако и у оном што познаду за боље и полезније, разумом и словесностију управљајеми, к измењенију, које њихово исправљеније, побољшеније и благополучије узроковати

Зашто да не почнемо разумно и свободно као словесни људи мислити? Зашто да не дрзнемо и да се не усудимо полезније неполезнијему претпочитавати?

Не би ли много полезније и боље било и за православије и за народ да се сви манастири у школе и у училишта преобрате, и с њи[х]ови до[х]отки да

и усмено и писмено поуштавали су ме да предузмем опет ову материју и, на моје извиновљеније да бих ја рад што боље и полезније издати, један мој љубезни пријатељ запросио ме да му у нашем взаимном писма соответствованију назначујем што знања

од латинскога учитеља логику и метафисику, од тога времена чтеније књига стало ми је бивати и много пријатније и полезније, будући у состојанију о предмети чтенија мојега судити, нити свашто тако како је написано примати.

Прво, што је за здравље много полезније пешице [х]одити него у коли; а шта је боље на свету од здравља? Друго, ко је у колеси, ако ће бити пра[ха] да се

Ко не види да је ово и полезније и лепше. Али, рећи ћеш ми, кад је блато и киша? А зар ја теби не могу рећи - а кад се у твоји коли осовина сломије?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

јавиле что би оне раде за официре удати се; на которо слово сказао стихотворац да би лучше, по их желанију, било и полезније кадетенштифт поставити него школе, о којих тогда на Синоду трактирало с’, и да би нужно било инштанцију предложити

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности