Теодосије - ЖИТИЈА
Или мислите да се ми узалуд потрудисмо тражећи ваздуха, а не нашег господара? Сад ће вам главе полетети! Реците где сакристе господара нашег!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Њеној срећи није било краја, али старија браћа нису престајала с исмевањем. — Шта је то што ћемо видети? Да нећеш полетети, можда? Да нећеш уловити неку рибу? — И полетећу! И уловићу! — прасну најмлађи брат. — И бићу боли летач од свих вас!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако је он подсекао моја крила. Подсечених крила, ја никад нисам могао полетети, ја сам увек скакутао. И тако гледам себе, сав живот — умирање од страха. А зашто? А шта сам? Из чега сам? Где ћу?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
у соби остадоше Ђурица и Станка. Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. — Ђуро, шта је ово?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Земљине теже и да стигне до неутралне тачке привлачења Земље и Месеца, па да оданде падне на сам Месец, морало би полетети кроз Земљину атмосферу брзином од једанаест километара у секунди.“ - „То није ништа!
“ - „Али, драги пријатељу,“ успротивих се ја, „полетети том брзином значи смрвити и спржити се, претворити се, у неку руку, у садржину овог твога вол-о-вана.
Ваљда знаш да патент не траје дуже од петнаест година. А, за петнаест година нећемо још полетети по васиони.“ У том питању се сложисмо, променисмо тему нашег разговора и локал.
Обузима нас осећај лакоће, наши покрети су живљи и слободнији, па нам се чини да бисмо и ми могли полетети. И то је последица физикалног стања простора кроз који путујемо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Опет приђе прозору, и загледа се у даљину. — Да ми је полетети, и одлетети... одлетети у стари крај и старе обичаје... Право каже Шваба...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Застао сам... Тишина... Седео сам укочен на коњу, бојећи се, ако се покренем, да ће стотина људи полетети на мене. Свеједно који. Дрхтао сам и од свога рођенога даха. Наједном претрнух. Као да чујем неке гласове десно.
А још ако их и сретнемо уз пут. Стегох дизгине и завукох ноге у узенгије, као да ћу сада полетети. Покушавао сам овлаш да се утешим, како сам некада био у тежем положају.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
уз реку, као лабуд бео, Лежи Мостар и, пун сунца, адиђара, Сав трепти, и стреми с копљима мунара Као да би небу полетети хтео.