Употреба речи полетила у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у кући би га чекала жена и полетила у сусрет дјеца.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Старац креше, не мож' да опали, Креше другом, не мож' да опали. Што из сина крвца полетила, Пушку малу њему затопила. Веће јунак осећа по тежи, Да из сина лака душа бежи; Спусти њега на земљицу црну.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

познаје млада кума свога лиепим даром, кошуљом усниваном, невезеном, приплетеном и састављеном, на вјетру би полетила, (кад би вјетар рушио кровове и чупао дрвеће из корена), једва се виде жице: рубина је свилом ткана, златом попуњена,

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Овдје сам прве стихове написô, Овдје је с душом полетила мисô Високо, тамо гдје се исток жари. Овдје ми негда бјеше рај... А сада?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности