Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак испружи длан и зачуди се: на длану је светлуцала Мерсадова кожица. Није то, значи, само сањао? — Па да полетимо! — шапну дечак. И, гле чуда! Пред њим се раствори стаклени зид, а Источни ветар зазуја му око ушију.
— шапну дечак. И, гле чуда! Пред њим се раствори стаклени зид, а Источни ветар зазуја му око ушију. — Даље, још дале полетимо! Појуримо! — певушио је ветар. — Далеко је звезда Бангалора. Далеко су Златна врата. — о чему овај то прича?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
све сам заволела и обухватила бих, обгрлила, утонула у све, растопила бих се сва у сунцу; хтела бих да полетим, да полетимо, да се растопимо тако заједно; је ли да се растопимо, да ишчезнемо у свему, да загрлимо?...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А дотле ћемо путовати кроз васиону и векове. Ја сам већ у железничком возу размишљао куда да полетимо у мислима, па наумих да одемо далеко у древну прошлост да бисмо присуствовали рођењу наше Земље.
„хоће ли нам икада поћи за руком да ову нашу малу Земљу, коју авион може да облети за који дан, оставимо иза леђа и полетимо у Васиону?“ - „То није баш тако једноставна ствар.
томе још у обзир да су њихова међусобна растојања толика да светлост утроши година док од једног стигне до најближег. Полетимо даље, насумце између овог роја. Ариаднин конац показује већ стотине оних наших јединица, светлосних година.
сунаца, оставити најкраћим путем ако пођемо у правцу управном на раван ове бисерне гривне која му је дала своје име. Полетимо, дакле, у том правцу.