Употреба речи полећу у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

одсудном тренутку, он јој даде знак у слабину и она се диже увис, као неко крило, из неког ветра, у ком је осећао да полећу. Кобила, стигавши у једном лудом трку, пред баријеру, прелете, у једном високом дивном скоку. Све је пљескало.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

3оро бела — ма гле турског јада! Сунце грану — ох јад тек је сада. Пламте њима браде на све стране, А полећу тикве обријане, Срб удара и тамо и амо — Но да махнем кад је игра само, Скоро свуд их Срби већ сломише — Ма ће

Сече Раман, све главе полећу, Ал' му с пута Срби се не крећу: Де ко пане, тамо други стане, Па не даду паши да упане.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

што ме тебе сећа, У мојој се души шумно дижу с нова Некадање жуди; и кличући гласно, К'о весело јато белих голубова, Полећу у небо звездано и јасно, И тамо се губе. Ноћ пролази мирно.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

копљем гнева небеског Неизбројене парне светове И бацив пламен своје мрзости, Природу пуни духом пакленим; Сунца полећу, звезде презиру Опредељења свога путове И по бескрајној пусти лутајућ, С бунтовници се бију репати, Док као она

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

И тице, крилати створи, хитро да ми са грана даљини твојој полећу. 4 Блажен у теби да занемим. И од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности