Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наука која се находи у нравоученију баснах превелике је ползе, важности и пространства, содержавајући у себи сву моралну философију и висока политическа правила и наставленија.
Од превелике су ползе народу паметни, учени и добродјетељни свештеници, сма|трајући их како мудре совјетнике, учитеље и наставнике општества.
Онда његов господар натовари на коња не само све бреме, него и магарчеву кожу. Сад ови позна, но без времена и ползе, да би за њега млого боље било да је послушао магаре и да му је помогао.
” Ови беспоредак у они мести не бива гди су поглавари народни просвештени и опште ползе прави ревнитељи и желатељи; а ту гди по несрећи бива, по вишој части из зависти произлази.
Разумни људи и туђе призивљу к себи, присвојавају, и награждавају по мери ползе коју виде да од њих могу имати, и на ови су се начин народи један од другога просветили и научили; а глупи варвари и
правило за достигнути к великом успеху у буди којем делу, науци и занату: ниједан дан не пропустити без посла и ползе. То је безумије: данас преко мере много чинити, а сутра сасвим ништа. То се зове „кαρκίνου βάδισμα рачји ход”.
Како год ко претовара стомах с толиким јелом које он није кадар скувати, наместо ползе од јела вред и болест на се навлачи, тако и онај који преко мере много чита и преобремењава ум свој с толиким вештма
добро спомињем да је о овој материји на више места била реч, но расуждавајући колике је ово наравоученије важности и ползе (ако се добро прими), и с коликим старањем о том свију народа учени људи говоре и то налажу, но бојим се да ћу у
Из овога се дакле види од какове ползе добром и вредном чловеку може бити зависник и непријатељ, од којега стојећи всегда на опазу, ако и на велику чест и
Из овога свак може чисто видити како греше и против своје ползе поступају они од наше предраге браће који, како виде што ново и њима јоште необично написано, намах се почну срдити и
Наравоученије Ова басна изображава зло и пакосно срце, које без сваке своје ползе находи некаково проклето задовољство у штети и озлобљенију другога.
„Две ћемо ползе од тога имати: прво, што ћемо се најести; а друго, што ћемо унапредак безбрижно и безбедно живити”. Онда птице почну
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ПРЕДСЛОВИЈЕ После изданија Лаже и паралаже млоги су ми оваковог рода књига љубитељи често напомињали да не би без ползе било јошт штогод на исти начин составити, и средством печатње читатељем и читатељкам сприопштити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Као и у свему рационалист, тако и у овоме он полази од гледишта: »Језик има своју цену од ползе коју узрокује.« Језик је за њега оруђе напретка и просвете, и он тражи народни језик у књижевности да би прости људи,
један просвећен и разуман човек, један ведар дух, користан народни и просветни радник, »истинољубитељ и општег добра и ползе желатељ«, који је према својим силама хтео да помогне напретку свога народа.
Соларић је све то радио ради »обшче ползе« и из љубави к »многољудном српском роду«. Он је ђак Доситеја Обрадовића, велича његово доба »кад су и Сербљи о свачем
створио у Пешти Јосиф Миловук, са циљем »писати и издавати она дела која би нашем књижеству чести и ползе принети могла«.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Језик има своју цену, од ползе коју узрокује. А који може више ползовати него општи целога народа језик? | Французи и Италијанци нису се бојали да
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
»Благодарим Вам на оном позивању Гримовом — отписује он Копитару —: оно ми може бити од велике потребе и ползе: Сад већ савршено знам какових приповијетки народних Ви желите, и ја Вас увјеравам да их ми (Србљи) доста имамо«
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Украли су му разум. ПУТНИК: Шкода, иначе човек млад, мого би од ползе бити. ШАЉИВАЦ: Док му се само врати изгубљени разум. ПУТНИК: Треба га лечити.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: То су користи путешествија. Ниједно опстојатељство пренебрегнуто не остављам, које би од ползе или пагубе било. А како би, на пример, вас совјест гризла кад би брак дозволили између сродства.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ову ћу, дакле, колико мучнију толико потребнију, материју као на нишану имати у свем мојем писању. После ползе и забаве, коју желим ком год од мојега рода узроковати, неисказано утешеније и неизречену радост чувствоваћу, имајући
Ако ли гди будем то чинити, заисто нећу ради мене, но ползе ради моји[х] читатеља: да ако ко што таково при себи позна, да се исправи.
Утешен ћу поћи с овога света знајући да сам браћи мојеј добра желио, да сам се силио учинити толико ползе колико сам могао и да нисам залуду живио.
Црква, која би дужна била њих већма присвојавати и у љубови и доброти срједињавати! Не би ли, дакле, била крајње ползе вешт добрим. људма сврх овога отворити очи?
И ова предавања велике су ми ползе бивала, не само за плаћу коју сам за то получавао, но, много бољше, што сам себе у све то веће искуство и совершенство
Али, с друге стране, знам и ово, да разумни богољубитељи, истинољубитељи и општега добра и ползе желатељи, благе душе и поштена срца људи, церковни и мирски, почеће се разбуђивати и сверх ових вешти с већим
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но празним речма сујета се сласти, Без дела љубав само име наго, А јунак мора све силе и страсти, Све ползе своје, и живот, и благо, Да жертвује кад види да ће спасти Кроз самог себе отечество драго; И личне борбе морају да
о четирех годишњих временех, с особеним прибавленијем о трудољубији человјека, и отуду происходјашчеј всеопшчеј ползе, сочињена и на свјет издана Еустахијеју от Арсич. Будим 1816, 156. — Ја сам нашао (в.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Он напоследак тврдо мисли да не би без ползе било кад би се установило да голобради ученици од издавања својих еxерцітіа цоррецта престану, и да ниједном слободно
могао тко рећи да такови јесу на шкоду општеству, но ја се добро опомињем речи приљ-Рабенера, да ленштине осим друге ползе и трговину промовирају. Његове су речи сасвим по правилима силогизма устројене, и убо: Сила земље состоји се у храни.
трговцима лађе и амбаре празне и с тим већи Верѕцхлеіѕѕ чине, не само што нису републики на досаду, него од велике ползе, да и нужде јесу, qуод ерат демонѕтрандум.
време, које ми је на други удешај душе, или Стіммунг дер Сееле (тако се код нас с немачког преводи), опредељено, без ползе не провести, за добро нађем мој по последњем журналу сочињени роман мојој фрајлици комшиници прочитати.