Употреба речи поливати у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Еј, Милошу!... Освијести се, човјече!... Али Милош ни маћи... Крушка викну пандуре. Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. Он поче долазити себи. Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... — Устани!

Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. — Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. И заиста!

Нека бог благослови сваку стопу твоју! Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! Па га стаде љубити и поливати сузама. — Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. — Рекосмо! — одговорише ови.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Приђе и сам бунару, раскорачи се, наже се напред, а руке подметну: — Деде! Она поче поливати. Арсен на деветом небу! — Ама, како то поливаш? Све по запонцима! — Неће, неће!

— А њој нико да полије? Сви потрчаше кови. — Сад пошто ја кажем. Сад волим и сам поливати. Деде, сине, умивај се! Не зна се да л' њему више дркћу руке, ил' Аноци срце. Обриса је својим убрусом.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

се на једној клупи пред кућом, — немој само после дрекати, то ја велим, кад те стану левчом или тако чимгођ поливати.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности