Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Жуљала ме постеља, окретао сам се, опет сам спавао, али чини ми се непрестано у неком полубуновном стању. А ноћ је одмицала. Кад сам отворио очи, чобани су већ били устали, пси су лајали. Али нешто се догађало.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Према светлости месечине видим да је два часа. Наслонио сам главу на песнице и налазио сам се у неком полубуновном стању. Наједном припуцаше пушке десно, све брже, затим митраљези, бомбе, и кроз прасак разлеже се: „Уре! Уре!
Седели смо наслоњени на ограду. Сан ме поче хватати. Пребацио сам шињел преко главе и, у полубуновном стању, дочекали смо зору. Јутро је било светло и чисто, да се италијанска обала јасно видела.
Све тако неке бесмислице... Било је четири часа. Глава ми је клонула и у полубуновном стању, за столом, тргао ме је будилник... Спремио сам се, пробудио Мадаме Сіване и исплатио шта сам имао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
МАЛАРИЈА Има већ два дана како ме зглавкови боле, глава ми је тешка и налазим се као у неком полубуновном стању. Тешка душевна потиштеност мучи ме. Али температуре немам.