Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Грехота је оних се сећати о којима бог бригу води, а сирочад су деца божја... Марта Станојевића“. Док сам ја полугласно читао писмо сироте удовице, мој отац је тужно гледао преда се и, покаткад тужно уздахнувши, пуштао би дим из мирисаве
се не сећам њезиних израза, али израза лица њенога никад не могу заборавити: побледела би као лист хартије и онако тек полугласно говорила би за себе: „Проклети!
у рукама маказе задрхтале, и, поред свега што је мајстор Сима радо говорио и приповедао ућута се замишљено; а после полугласно рече: „И видиш, брате Обраде, какво настаде време, да нам опет они суде!?...“ „Јест“, рече отац.
“ доктор га, забезекнут, погледа и полугласно рече: „О, ди ферфлухтен рајбер!...“ „Напоље, ниткове!“ викну чича Марко, ухвати доктора за гушу, па га избаци напоље.
Склопила је наново очи и ћуташе као обично. Чича Марко је дуго посматраше, пун туге и саучешћа, па онда, онако полугласно, као да сâм за себе говори, рече: „Тешко да ће жива осванути!“ И он се није преварио.
Нисмо се усудили дубље у цркву улазити; чинило нам се да смо недостојни... За певницом су читала полугласно неке молитве њих два калуђера, а једно ђаче је певало; у олтару је служио трећи калуђер.
Наједанпут све се утиша. Наше велико ђаче ступи наново, с пристојним решпектом, и полугласно — али су га сви морали чути — рече: — Господине, ја сам јавио госпођи да нећете доћи на вечеру; казао сам и то да са
своју качкету, прекрсти лепо ноге, натуче наочари на нос, па онде кроји и шије; а ђаци седе по скамијама, па тек онако полугласно нешто бумбарају, а први ђак стоји код табле, па их једнако опомиње на тишину.
— Хвала ти, учо, — рече болесник полугласно, — али се мора умрети!... — И, погледавши благодарно у благо лице учитељево, окрете се своме Милисаву, узе га за руку,
оде и она тамо; па кад је све онуда прегледала, а не нађе ништа што би јој пажњу обратило на се, замисли се, а после полугласно рече: — Али шта ће баш ту, на томе месту, — мишљаше Стојна. А после наједанпут пребледе као крпа. — Није могуће!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Оде обилазити и остале зграде. Кад би код амбара, смотри оно момче и покрај њега пробијен бубањ. »О, о!« учини Милун полугласно, »та ови су покор починили! Боме је ту падала пара као киша!« Већ се прилично одјутри.
— одговори Тиосав. Опет неко викну у селу и одазва се други глас неразговетно. — Хм! — учини Тиосав полугласно — има неки ђаво. — Не виче се 'нако узалуд! — додаде Витомир. — Их, их!
Сава и Никола још више прилегоше да их како не опазе. — Симо море, куда ћеш ти ноћас у ово доба? — виче полугласно Јулка Симичина с кућњег прага за њим. — Спавај ти само — спавај! Шта зијаш ноћас? — осече се на њу Симица.
Тек беше капетан ушао у канцеларију и сео за свој сто, а пандур унесе једно писмо. Капетан отвори, прочита и полугласно рече: — Е, сиромах Симица — ништа од његовог мркова! Надао сам се од овог последњег акта да ће бити што, па бадава!..
— Добро, сер, добро! — рече начелник и додаде полугласно: — Хвала богу, сад ми бар нећеш ти досађивати! — па оде у канцеларију.
— Гле, које је већ доба! — рече он свлачећи се полагано. — Близу поноћ!... И зевнувши једанпут, настави говорити полугласно сам себи: — Највише се бринем за те проклете изборе!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И њоме овлада неко песничко и певачко расположење, па је једнако у себи декламовала ту песму, или полугласно певушила ону познату: Прођи, луче, кад те срце вуче; Прођи луче, и мојим сокаком, И моја је кућа на сокаку.
онако тајанствено, као што то раде завереници у трагедијама на позорници у трећем чину, и стаде је пријатељски корети, полугласно, да нико не чује. — Ал’ за име божије, либсте, та шта правите то од себе!!!
Црњански, Милош - Сеобе 2
А човек је велика стражњица. „Стражњица“ – додаде полугласно, тако да га Грк са запрепашћењем погледа. Енгелсхофен је, међутим, био завршио своје облачење и старачком љубазношћу
Затим би, сами себи, полугласно, командовали: „Кехрт еуцх“, и враћали се, истим путем, откуд су и дошли. Сунце је над њима црвенело и сијало се, као
Те књиге су биле на немецком, а једна на францеском, и он их је полугласно срицао, и кад их није разумео. Исакович је, и немецки, говорио слабо, смушено, рогобатно, а францески је чуо само од
Ана није скидала ока са Варваре. Већ ко зна који пут, тог јутра, она је понављала, полугласно, као неку опомену, својој јетрви: „Остајеш сама, сердце! Остајеш сама!
Никад лепше дете нисам видео! Направио си, кад је Бог дао, лепотицу!“ Ђурађ је међутим, полугласно, зловољно, грубо, додао: „Шта брндаш, шта сам направио? Дете? Да ти из душе кажем! Да сам теле направио па да се дивиш!
Шевич је био притрчао као да је јахачу хтео да помогне, да га са кобиле скину. Павле му полугласно опсова, на матерњем језику, мајку. Кобила је била, најзад, стала. Сва у пени.
Пре него што је болесник, понова, заспао, трже опет своју леву руку и промрмља, полугласно, али чујно. Док је, каже, још в целом разуму, хоће из душе да каже Павлу, желаније своје: „Шокица моја да, по смерти
Црњански, Милош - Сеобе 1
Али, сетивши се деце, он зајеца полугласно, пред војником који га је облачио. Тај позив на војну, тако изненада, побркао је био сва његова решења.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—Онда радије донесите кафе. Мало горче, молим вас. Кад келнер оде по кафе, млада жена рече полугласно: — Имам утисак да ме не воли претерано. Кога си све доводио овамо раније? —Вараш се! Сигуран сам да му се свиђаш.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
песник настоји да је уклопи у благо ткиво свог причања, да јој поништи вулгарност или сировост, или да бар то изрекне полугласно, ако друкчије не може.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Колико је велики — чујем да говоре жене са друге стране улице. — Одакле долази? — питају полугласно зидареву жену. — Само ће да преноћи овде. Занима се за рибе. Можда је дошао због бацања нових младица у језеро.
Људи говоре полугласно. Ја не разазнајем, не слушам њихове речи; они не примећују мој прилазак; ипак разумем јасно шта се збива.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!... — Бар да је нежењен, па да му приличи!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сећам се лепе, веселе, покварене Маријете Лориол, и кажем себи, полугласно: „Ла цхарогне“. Стижем, затим, у варошицу Сан Вито, која је пуна багрења, белог, жутог, плавог, и, у којој је почело
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. — Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет! Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она узе правац ка југоистоку; то оживе у њему давнашње успомене. „Таквом сам лађицом“, рече он полугласно, „пре тридесет година кренуо у Египат“.
Тако пође њих седам абдерићана - магарац је у том броју урачунат - кући. Њихов вођ уздисаше и рече полугласно: „Праведни боже Посејдоне! Грешан какав сам, заслужио сам својом бесмисленом лажи ову твоју олимпијску чикарму“.
„Разумете ли ви ово?“, упита их он полугласно. „Шта?“, запита га Калимахос, док му Теокритос одговори само упитним гестом. „Па све ово!
Онде га је чекао један капетан његове војске да прими његова наређења. Фалкенберг га поведе устрану и запита полугласно: „Јеси ли припремио све што сам ти наредио?“ „Јесам“. „Има ли горива довољно?“ „Има“. „Онда слушај!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Треба издржати само до сутра, ето тако неколико дана, и онда ћу бити спасен.“ А синоћ је полугласно неко казао: „Видео сам осмејак један муњевит на његовом лицу, тако рећи у тренутку примљене вести о несрећи.
— А, нећеш, дакле да нам признаш ти, јогуницо?! Е, онда добро! — И обраћајући се полугласно једном од униформисаних људи што су стајали око нега и држали руке иза леђа, изађе у ходник. — На посао!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: — Хе, да је мој тата одборник, било би друго...
— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од
И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. — Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. — Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.
Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. — Јово, јеси ли ти ? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. — Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
замерке; више и битније од тога: да бисмо после тих одговора могли да читамо поезију каква је Попина не шапућући полугласно и крадимице оне исте или сличне приговоре. При томе, додуше, не треба сметати с ума два момента.
Краков, Станислав - КРИЛА
Будне сенке су шапутале полугласно, и на дну ровова скривале ватру цигарета. Одједном би залупале празне конзерве на жицама, припуцале пушке, н онда би
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
тада збориће ти јасно, Као најстрашније сручена срамота, Заосталу част да ланцима обмота И из душе твоје крикне полугласно, Очајно презрење свог властитог пада, Кад прљава душа ничем се не нада, И бол на њу пада као киша позна.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
О, Боже, знаш ли ти шта ће да буде — уздахну полугласно, и трже се, јер се у тај мах створио крај ње Шваба. И он већ младић, али сасвим другога и свога кова.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Она поцрвени, обори очи и у забуни преби легиштар на три парчета. — Не верујем! — одговори ми полугласно. — А зашто? — запитах је узбуђено и пођоше ми сузе на очи. — Зато што си код њега рђав ђак!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гледали смо их са нестрпљењем. Благајник извуче наочаре и прочита полугласно: — „Строго пов.“... — он се диже и пође своме шатору, а за њим оде одмах и ветеринар.
“... — он се диже и пође своме шатору, а за њим оде одмах и ветеринар. Душан отвори коверат и поче полугласно мрмљати: — Резервном кап... и тако даље. Пристао ми је вечерас свештеник пука Господин... како сам га звао на рапорт.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако и до седме стене дође, провири: вештице варе траве и полугласно певају: Растварајте се траве, растварајте, несан нам у сан претварајте...
Када их је отворио, траве су га самилосно посматрале. Затим једна полугласно рече: — Гле, па он још увек не верује? — То је зато што он изгубљени кључ тражи на врховима планина, по градовима,