Употреба речи полудео у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ја, видиш, да не пијем, бих умро, или бих полудео... А овако, ето, као што ме видиш, жив сам!...“ Нато је сасвим жалостиво ућутао; пили смо ракије, али нисмо ништа

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Кажи да ме ниси нашао. — Шта?!... Да лажем!... Субашу да лажем?!... Јеси ли ти полудео?!... Полази!... И погледом диже Лазара. Лазар иде, а колена му клецају.

Опет се окрете Маринку: — Је ли, чича Машо? — Шта је, роде? — Што ме не пустиш? — Јеси полудео, богами!... Нећу, полази! — Мој бабо има пара!... Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!...

— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. — Сад се то теби не може ни доказати. — Што? — Што си полудео! — Шта говориш ти, попо?! — Јесте, полудео си! Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...

— Сад се то теби не може ни доказати. — Што? — Што си полудео! — Шта говориш ти, попо?! — Јесте, полудео си! Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...

Срећко зна шта чини. Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! Станку су игрле усне. — О, боже!... Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!... Збогом, харамбашо!,..

Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... — Ама да ли ми је бог још и ово досудио!... Ја сам полудео од радости!... И журио је што више може. — На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Али први човек и први краљ острва полудео је од страха. РУКА По мраморним степеницама које силазе у море, окружена народом, лепа жена Победиоца чека повратак

Црњански, Милош - Сеобе 2

Њему се учини да су јој дуге трепавице боје пепела. Био је толико поражен том лепотом, изненада, да је као полудео помислио да би то била жена, вредна загрљаја и љубави, права, тврда, а мора бити страсна, слатка, дивна.

Узалуд му она понавља да је полудео, да је срамота да то својој жени говори, и да су они и Павле рођаци, и да ни сенке неке похоте према Павлу, никад,

Ђурђе онда промрмља да је Трифун као полудео и да не ваља са њим сусрести се, ни дању а камоли ноћу. Жена га је, као што зна, напустила и вратила се оцу,

Велико зло. Трифун је данима урликао као полудео, а плакао као дете. Гледао их је све закрвављеним очима, а на Петра је био ножем насрнуо.

У њихову фатаморгану. Цео један народ био је жељан да напусти Европу, збуњен, увређен, раздражен, полудео, а задржан у неизвесности, од оних дупета на Двору – како је фелдмаршал-лајтнант барун фон Енгелсхофен саветнике

Иначе тако охоли, хладни, Исакович, био је као полудео. Узео је био узде у своје руке, устао, заурликао, певао! Срце му се, после толико тужних година, смејало.

Петар је, тих дана, од радости, од весеља, био као полудео. Није дозвољавао жени да му сина повија. Каже: „Шта ти знаш, дете сенаторско?

Костјурина, побеснелог, како удара песницом, по неком папиру, на столу, па чу и то, како Костјурин урла да је Павле полудео, да је тај човек полудео, и да прекида истрагу. У дворани је био велики лом.

како удара песницом, по неком папиру, на столу, па чу и то, како Костјурин урла да је Павле полудео, да је тај човек полудео, и да прекида истрагу. У дворани је био велики лом.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

! — рече убезекнута Соколовићка. — Руку ваше Јуце, да се за мене уда. Соколовићка гледа укочено Шамику, мисли да је полудео. — Шта ви, господине, говорите? Да узмете Јуцу? — Јест, да узмем Јуцу. — А не видите да је Јуца пола у гробу?

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Био је дубоко уверен да је свет свакако потпуно полудео када узима озбиљно ове смешне направе натерујући разумне људе да их ко зна због чега прескачу или се вешају о њих.

Са крстом су били раскрстили. А ђавољег румунског грофа нијесу — оба ми ока испала, ако јесмо! Сам је од себе полудео и шетао »по васцијели дан кроз оне двадес' и четири собетине.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

То није обест, лирска, метричка, кад титрај стиха винем увалом, куд вија коња сват полудео, тобож утварин сен да сустигне - а Господ с трона као да каже: Јесен, рузмарин...

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Били су велики као стабла. Онда се више није занимао за имање. Ја мислим да би сваки човек слабији од њега полудео, али он никад не покаже шта је проживео; има за свакога љубазну реч.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Ама кога се одричем? БЛАГОЈЕ: Одричеш га се сада, кад је у затвору! ГИНА: Ја да се сина одричем! Ти си полудео! БЛАГОЈЕ: Чула си човека шта каже! ГИНА: Може он да каже шта хоће, није истина!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја сам стајао у ставу мирно и мислио да сам полудео. Међутим, све је то било у најлепшем реду. Све је то сиромах Буца удесио. Случај је највећи комедијант у свету.

Идем у Беч, на тромесечно одсуство, ради полагања испита, на Универзитету. Ја узимам став мирно, и мислим да сам полудео. Међутим, све је у најлепшем реду.

А после је причао да се Марко жени, и полудео је. То свакако не шкоди много нашој скулптури – или видовданској етици...

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Газда се још боље загледа у нега, премеривши га од главе до пете. „Овај је полудео“, помисли он, машући главом. — Нема... — понови слуга жалостивим гласом. — Па шта си га онда тражио?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А мука у грудима мори и гњави, и да овако траја дуго — полудео би. Али мало затим, кад то стање достиже врхунац, наста, природно је, реакција, и њему би лакше.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Не зна се баш зашто је полудео. После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим

Онда и полудео. Држали су га и хранили везаног, горе, на горњем спрату. И кад год би Софка са осталом децом хтела из радозналости да

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

преносим депеше на телефону, издирем се на телефонисте, помажем куварима вечеру, разлетео сам се, једном речи, као полудео. — Е па није ти, брате, ни лако. — И тако, кад се смирише сви послови, полегасмо.

Али усред оне грмљавине у ушима, усред овог црног облака, иако сасвим ослепео, обамро, полудео, ја сам ипак чуо дивљу вриску мојих џелата и демонски кикот гледалаца, који су се мојим смртним мукама неисказано

Мир укочен. „Јао, шта ја радим? Полудео сам. Да ли сам, Боже, полудео? Зашто, зашто ми је крив?“ и бацам нож којим сам витлао, велики, витак, с обе стране

Мир укочен. „Јао, шта ја радим? Полудео сам. Да ли сам, Боже, полудео? Зашто, зашто ми је крив?“ и бацам нож којим сам витлао, велики, витак, с обе стране оштар турски нож, и гологлав,

“ и бацам нож којим сам витлао, велики, витак, с обе стране оштар турски нож, и гологлав, изгубљен, полудео, бежим, бежим далеко изван града.

и кашље, кашље, кашље да не чује, само да не чује, иако ја све гласније крештим, вичем, гушим се, церекам, искривљен, полудео, унакажен као и он, не знајући шта говорим, сав растројен од ужасног побеснелог бунтовништва.

И скрушен, полудео, модар, у побеснелом очајању, тресао се, грчио, ломио руке, уверен сасвим: да је сваком надању дошао крај и да ће за

толико да сам више пута у многим очима оних лавица читао јасно чуђење: откуд сам ја, уопште ту, у тој кући, ко је то полудео да ме тамо пусти онако старомодног и без „шими“ ципела?

преко оних лица у колима, али се редовно и све чешће заустављао на њеним очима које су ми говориле тако јасно да бих полудео од чуђења: „Седите сасвим мирно, ја вас потпуно разумем, видим све из ваших очију.

Ја сам остао жив на своју несрећу, а стари и добри Јусуф одмах је полудео, па је умро после кратког времена. Благо њему. Ето реци, Алија, господину: такви смо ми.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. — Шта ти је данас, јеси ли полудео!... О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— ВУКСАН (за себе): Та Латинка ће га залудети — ако већ није, боже опрости — полудео. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Али не себе. Вас ради, браћо, У Венецији ћерку запросих.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Зар не бих полудео од досаде, Господе? Дадара У долини се догодило нешто језиво. Јутрос су у цик зоре себри нашли обешеног о уже,

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

кад забораве, шта ти ту нема: Свети Сава и ђаво; Индиски океан и галије Александра Великог; поља, мора, буре, тамнице. Полудео и кромпир, сабио се уз ограде; Сава је те јесени вадио груде с муком подилазећи под плотове.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности